БРИСЕЛ – Има много разлога за забринутост за слободу изражавања и медија у ЕУ, иако је то гарантовано европским повељама, преноси сајт “Јурополитикс“.
У Европском парламенту су 1. и 2. марта, у организацији Групе за медије и Европске партије социјалиста (ПЕС), одржане дебате о стању у медијима у ЕУ.
Као примјери лоше праксе, између осталих, су наведени контроверзни закон о медијима у Мађарској, медијска империја италијанског премијера Силвија Берлусконија и застрашивања и насиље у Грчкој.
ЕУ понавља да су јој руке везане, иако су ове слободе уписане у члану 11 Европске повеље основних права, а ступањем на снагу Лисабонског споразума постале су обавезујуће, додаје “Јурополитикс“.
“Проблем превазилази Мађарску. Слобода медија годинама се постојано смањује, посебно на југу (Европе). Има све више и више насиља. У Грчкој и Летонији било је убистава новинара”, рекао је представник Репортера без граница Оливије Базил.
У Ирској је за богохуљење предвиђена казна од 25.000 евра, у Великој Британији правни систем дозвољава кривично гоњење новинара из свих дијелова свијета, што представља законске начине притиска на новинаре, додао је Базил на конференцији коју је 1. марта организовала Група за медије ЕП.
У Чешкој постоји закон о прислушкивању, а Словачка је усвојила закон о обавезном праву на одговор, што, по Базиловим ријечима, оспорава заштиту извора, под изговором “националне безбједности”.
Он је објаснио да право на одговор код новинара доводи до аутоцензуре, док често астрономске новчане казне представљају економску цензуру.
Европска комесарка за правду Вивијен Рединг рекла је “Јурополитиксу“ да се Европска повеља односи само на области обухваћене европским законодавством, али да директива о медијима не постоји.
Европски посланици у више наврата нису успјели да се усагласе о резолуцији којом би се Европска комисија позвала да представи нацрт директиве о медијском плурализму, пошто онима који је подржавају није јасно шта она треба да садржи, додаје “Јурополитикс“.
На конференцији у организацији ПЕС-а одржаној 2. марта француска посланица Катрин Троман осврнула се на три проблема: економску независност медија, приступ интернету као средству изражавања и информисања и права новинара.
Она се заложила за напредак у европским законима, а затим и директиву о медијском плурализму.
Италијански новинар Лоренцо Конзоли, бивши предсједник Међународног удружења новинара (ИПА), позвао је ЕП да учини први корак, искористи своју законодавну функцију и нађе “могућу правну основу за предузимање акције”.
(Бета/Фронтал)
