БРИСЕЛ – Европски парламент потврдио је данас, већином гласова, нови сазив Европске комисије чији мандат ће трајати до 24. октобра 2014 године, јавио је дописник Срне из Брисела.
За нову Европску комисију било је 488 посланика, 137 је било против и 72 уздржана.
Свака од земаља чланица ЕУ даје свог представника у Европску комисију. Од њих 27, из претходног сазива је 14, укључујући и предсједника Комисије Жозеа Мауела Бароза.
Иако комесаре бирају владе чланица, неопходан дио процедуре потврда је Европског парламента.
Нова Европска комисија првобитно је требало да ступи на дужност 1. фебруара, али је то одгођено због одбијања парламента да прихвати претходног кандидата Бугарске Румјану Желеву и пријетњи ветом на још неколико кандидата.
Фракција Зелених, изразито незадовољна, а специјално представником Британије Кетрин Ештон, гласала је против потврде Европске комисије, помогнута малом групацијом Уједињене љевице.
Али, десни центар окупљен у фракцију ЕПП, социјалисти и либерали, након више од мјесец дана постигли су договор и омогућили потврду Европске комисије.
Шеф Зелених Даниел Кон Бендит назвао је Европску комисију “коалицијом опортуниста”.
Други лидери политичких фракција затражили су од Бароза да у наредном мандату Европска комисија буде “амбициознија” него до сада и да буде “покретна снага ЕУ”, као и да морају “оправдати указано повјерење” .
То показује да Барозова комисија почиње мандат са резервама Европског парламента који је сматрао да неки кандидати нису на висини нових комесарских мјеста.
Осим Кетрин Ештон, то се односи и на досадашњег комесара за проширење Олија Рена који ће преузети ресор економије.
У новом сазиву Европске комисије биће девет жена, а комесари су, углавном, из партија десног центра.
Мандат Европске комисије доноси и ресоре који до сада нису постојали. Највећа новост је увођење комесара за климатске акције, а то је Данкиња Кони Хедегард.
Неки досадашњи ресори су подијељени, а спојен је ресор за Проширење и ресор за Односе са сусједним земљама.
Политички аналитичари оцјењују да ово спајање ресора одражава смањење значаја који ће се давати политици проширења ЕУ на нове земље. Штавише, за вријеме креирања ресора, Проширење је једва остало као издвојено одјељење.
За вријеме ове Европске комисије, БиХ може очекивати напредак према европским интеграцијама. У овој години, највјеројатније до љета, очекује се укидање виза грађанима БиХ за путовања у шенгенске земље. Такође, очекује се економска и финансијска помоћ.
Што се тиче конкретног напредовања према кандидатури, постоји генерални договор о потреби напредовања, али се он веже уз политичке услове.
Потпредсједник Европске комисије и високи представник за спољну политику и безбједност Кетрин Ештон, заједно са комесаром за проширење и односе ЕУ са сусједима Штефаном Филеом ради на “новом приступу” ЕУ за БиХ.
У овом трентуку, не знају се ни обриси “новог приступа”, али се не вјерује да ће он донијети велике и радикалне промјене.
