Мјанмарске власти ослободиле су из кућног притвора продемократску опозициону лидерку и добитницу Нобелове награде за мир Анг Сан Су Ћи, која је од последње 21 године 15 провела у заточеништву.
Су Ћи је поздравила присталице које су се окупиле испред њене резиденције у Јангону и поручила им да морају бити јединствени, јер ће само тако остварити свој циљ, после чега је одржала први састанак са руководством Националне лиге за демократију чији је лидер.
Су Ћи (65), која је 1991. добила Нобелову награду за мир, постала је, лидерка мјанмарске опозиције и како јављају западни медији, најпознатији политички затвореник у свијету, симбол борбе против дикататуре у једној од земаља са најрепресивнијим режимом.
Свјетски лидери поздравили су ослобађање Су Ћи, наводећи да је то давно требало да се деси, као што и затражили ослобађање свих 2.100 преосталих политичких затвореника у земљи на југоистоку Азије која је раније била позната као Бурма.
“Она је мој херој и извор инспирације за све који се боре за људска права у Мјанмару и широм свијета. Сједињене Америчке Државе поздрављају њено ослобађање до кога је морало доћи много раније. Вријеме је да мјанмарски режим ослободи све политичке затворенике, а не само једног”, поручио је предсједник Барак Обама.
Предсједник Савјета ЕУ Херман ван Ромпеј је, како је известио дописник Танјуга из Брисела, рекао је да Су Ћи представља симбол борбе за људска права.
Према западним медијима, Мјанмар после 48 година војне власти није ни корак ближе демократији.
У недељу су одржани први парламентарни избори у последњих 20 година, на којима је глатко побиједила партија коју подржава војна хунта, после чега су из свијета стигла упозорења да су избори покрадени.
НЛД је однијела убједљиву побједу на претходним изборима 1990, али војна хунта јој никада није дозволила да преузме власт.
После тешке операције у септембру 2003. Су Ћи је до данас живјела у својој кући у Јангуну, као затвореник, без права на телефон и уз ограничене посјете.
Су Ћи, ћерка бурманског лидера за ослобођење генерала Анг Сана, који је убијен 1947, прије повратка у Мјанмару 1988, да би се бринула о болесној мајци, углавном живјела у иностранству.
Због храбре борбе су Су Ћи упоређивали са Нелсоном Манделом из Јужне Африке и Махатмом Гандијем из Индије, борцима за слободу коју су годинама били њена инспирација, навеле су новинске агенције.
