Академгородок је предграђе у руском граду Новосибирску, највећем граду у Сибиру.
За разлику од других градова у Русији, у Академгородоку нема комунистичких обиљежја. Улице су назване по угледним научницима, свуда по граду су смјештени споменици попут споменика лабараторијским мишевима.
У главној улици смјештено је чак 22 научно-истачивачка института.
Прича овог града почиње 1957. године када је угледни математичар Михаил Лаврентиев дошао на идеју да на једном мјесту окупи већи број научника који су се бавили различитим гранама науке. Та идеја је се допала Никити Хрушчову, јер је ишла у прилог совјетске владе за даљи развој земље и изградњу градова на пустим и забаченим мјестима.
Изградња града започела је 1. септембра 1957. године и убрзо су први научници почели да насељавају мјесто које ће постати њихов град.
Први институт који је изграћен био је Институт за цитологију и генетику. Генетика је била забрањена наука. До тада није било званичних истаживања у Русији, тако да су у називу института додали "цитологија" како би скренули пажњу са генетике. Ипак, током година разни научни комитети су покушавали да "угасе" институт.
Током Хладног рата, Академгородок је угостио свјетске вође и успио да пошаље своје научнике у иностранство. На своју десету годишњицу постојања, град је је постао дом за преко двије хиљаде младих људи који су ту дошли како би завршили докторате. Град је постао културни и социјални феномен.
1963. године становници Академгородока основали су друштвени клуб "Под Интегралом". Клуб је организовао друштвене и политичке расправе, журке, избор за мис… Радили су шта су хтјели, нико их није заустављао нити кажњавао.
Један од разлога за овакву слободу у тадашњој Русији је била удаљеност од Москве али и оно чиме су се научници бавили. Већина института бавила се цивилним и војним истраживањима.
Година 1968. је била година прекретница за овај град. У марту је одржан фестивал аматерског пјевања. Неки од стихова са фестивала стигли су до совјетских вођа, који су убрзо након фестивала затворили друштвени клуб. Како би подржали московске бранитеље људских права, 46 становника града потписали су петицју како би зауставили неправедна суђења активистима, оптуженим за дивљење Западу и издају домовине. Руски период либерализације је дошао крају.
Сљедећих 20 година, академско уточиште наставило је својим научним радом.
Шездесете и седамдесете године двадесетог вијека остају запамћене као златне деценије у историји града.
Фронтал/А.Г.
