”Jedna firma mora da služi ljudima”, govorio je Dajhman, koji je skoro iz ničega napravio sve, ali kome je vjera bila važnija od privrednog i poslovnog uspjeha.
”Na kraju mog života Bog me neće pitati koliko sam cipela prodao, već kakav sam bio hrišćanin”, smatrao je ovaj njemački milijarder koji je, pored toga što je stvorio najveću prodajnu mrežu cipela u Evropi, osnovao i jednu humanitarnu organizaciju za stotine hiljada ljudi u nevolji.
Dajhman, rođen 1926. godine u radničkom kvartu Esena, u Borbeku, imao je poseban osjećaj prema siromaštvu i siromašnima i njegova humanitarna organizacija „Vortundtat” (Riječ i djelo) koja u Tanzaniji i Indiji ima škole i bolnice, pružila je pomoć za najmanje 200.000 ljudi u nevolji.
Koliko je od svoje imovine izdvojio za siromašne, pokojni Dajhman nije precizno znao, ali je govorio da je donja godišnja granica bila pet miliona evra i da je mogla biti i 10 miliona – u zavisnosti od potrebe.
Dajhman je, kažu njegovi saradnici, ali i njegova djela, bio jedna izuzetna ličnost posljeratnog vremena Njemačke, vremena i obnove i privrednog čuda i ekonomske ekspanzije i socijalne tržišne privrede na koju su i Nijemci i Njemačka ponosni.
”Kod nas se pare ulažu u firmu, a ne u lični luksuz”, govorio je Dajhman, čiji radnici u vrijeme surovog diktata kapitala i trke za profitom imaju privilegiju da uživaju i u takozvanim ”Dajhman – rentama”, ili u besplatnom zdravstvenom oporavku u Švajcarskoj, ili da bez puno administritiranja u slučaju nužde dobiju pomoć iz socijalne kase firme.
Dajhman je svojom poslovnom filozofijom pogodio u sami nerv sadašnjeg doba i krenuo u visine, tako da je danas u Njemačkoj svaki peti par obuće kupljen upravo u prodavnicama ”Dajhman”.
Izvor: Politika.rs
