Према процјенама организације, крајем 2019. девет земаља свијета имало је укупно 13.400 нуклеарних бојевих глава, што је, на први поглед, позитиван тренд, будући да је 2018. укупан број бојевих глава износио 13.865 – укупно 6.735 нуклеарне бојеве главе, од којих је 1.570 одмах спремно за употребу. Сједињене Државе су на другом месту са 5.800, од којих је 1.750 одмах спремно за употребу. Ове двије земље чине чак више од 90 одсто нуклеарног арсенала широм света.
Велика Британија има 250 нуклеарних бојевих глава (120 спремно за употребу), Француска 290 (280), Кина (320), Индија (150), Пакистан (160), Израел (90), Сјеверна Кореја (30-40). Није познато колико нуклеарних бојевих глава ове земље имају у складишту, а колико је стационирано у војним базама.
Стручњаке института посебно забрињава чињеница да и САД и Русија модернизују нуклеарни арсенал. Америка модернизује старе бојеве главе, али и флоту бомбардера који могу имати нуклеарно наоружање, као и подморнице и интерконтиненталне ракете.
Русија отворено говори о томе да развија хиперзвучно оружје, које може имати нуклеарно наоружање, и инвестира у нове врсте оружја попут Статуса-6, подводног дрона који такође може бити наоружан нуклеарном бојевом главом.
“Застој у уговору New СТАРТ и распад уговора између Совјетског Савеза и САД из 1987. о уклањању ракета средњег и кратког домета 2019. године наводе на закључак да је ера билатералних споразума о контроли нуклеарног оружја између Русије и САД пред могућим крајем”, изјавио је Шенон Кајл за “Дефенсе Нењс”, глоблани сајт посвећен технологијама наоружања.
“Губитак значајних канала за комуникацију између Русије и САД могао би проузроковати нову трку наоружања у нуклеарном сегмент”, оцијенио је он.
Извор: Глас Српске
