БЕРЛИН – Како би добили подршку бирача, њемачки политичари често и радо истичу да у овој земљи нема мјеста за исламско право. То је међутим погрешно. Њемачке суткиње читају Кур’ан и посебно када је у питању породично и насљедно право, примјењују шеријатско право.
Лист Тагесспиегел доноси причу о једном брачном пару. За Роземари Н. , Нурудин је био љубав њеног живота. Упознали су се у Минхену у једном кафићу 1970. године. Раставила их је Нурудинова смрт у марту 2010. године. 67- годишња Роземари није знала да се уколико њен муж, који нема њемачко држављанство, премине, примјењује насљедно право које важи у његовој домовини.
Шест седмица након сахране Нурудина који је Иранац, суд у Минхену је саопштио да ће се у распоређивању насљедства примјењивати иранско-исламско право. Дакле, шеријатско право Према том праву, Росемари припада само једна четвртина насљедства, три четвртине дјелиће седморо нећака и нећакиња у Техерану.
Њемачке судије се често позивају на шеријатско право. Тако је 2000. године суд у Каселу одбио тужбу једне Мароканке указујући на шеријатско право. Та жена, удовица, одбијала је да дијели мужеву пензију са другом женом свог мужа. И судије у Кобленцу су 2004. године одобриле право боравка у Њемачкој другој жени једног Ирачанина,
Росемари Н. сада мора сачекати одлуку суда. Каже да јој се више ради о принципу него о новцу јер осјећа да јој је начињена неправда. Није, како каже могла знати да се и у Њемачкој примјењује шеријатско право.
