Ovo tvrdi ruski vojni ekspert Aleksej Leonkov, koji za Sputnjik objašnjava šta se sve nalazi u katakombama ispod Azovstalja.
Azovstalj se prostire na 11 kvadratnih kilometara, a čak i u najtežim postosvjetskim godinama obezbeđivao je 10 odsto BDP-a Ukrajine.
Ovaj metalurški kombinat je, podseća Leonkov, izgrađen u vreme Sovjetskog Saveza kada su na njegovoj teritoriji napravljena skloništa za slučaj vojnog sukoba između SSSR-a sa zemljama NATO.
Leonkov, vojni ekspert i urednik časopisa „Arsenal otadžbine“, dodaje da su u SSSR verovali da je realna opasnost da će NATO u slučaju sukoba upotrebiti nuklearno oružje.
Leonkov objašnjava da ispod kombinata postoje mala i velika skloništa.
„Objekat ima osam spratova ispod zemlje.Tamo je prilično složen sistem komunikacije. Zato u skloništima postoje sistemi za održavanje života, ventilacije, za prečišćivanje vazduha, kao i nezavisni sistemi napajanja”, navodi ekspert.
Prema rečima savetnika šefa vlade Donjecke Narodne Republike Jana Gagina, površina Azovstalja se može meriti sa još jednim gradom, još jednim Mariupoljem. Na teritoriji fabrike nalazi se prilično ozbiljan vozni park borbene tehnike, kao i podzemni komunikacioni kanali koji ga povezuju sa istim takvim drugim objektima u Mariupolju.
Od prvog dana ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini, predstavnici nacističke formacije Azov (zabranjene u Rusiji) počeli su da dovoze tešku vojnu opremu u Azovstalj. Fabrika je već nekoliko meseci bez struje, a oko 14.000 zaposlenih uspelo je da se spase. Prema rečima Leonkova, ovo mesto je poslednje uporište nacista.
„U principu, Mariupolj je uveliko oslobođen. Oko 2000 nacista ne želi da se preda kako bi se odužio tok specijalne operacije“, naglašava ekspert.
Leonkov ne isključuje mogućnost da se u Azovstalju nalaze civili koje nacisti drže kao taoce.
„Naš glavni zadatak je maksimalno očuvanje života građana, kao i njihovo oslobađanje od terorističkog zarobljavanja. Kako bi se rešio ovaj problem, potrebna je veoma temeljna priprema za operaciju oslobađanja fabrike“, ističe sagovornik. Prema njegovom mišljenju, operaciju treba nazvati „protivterorističkom“, jer obično teroristi drže ljude kao taoce, a ne jedinice regularne ukrajinske vojske.
Stručnjak objašnjava da se u Azovstalj ne može isporučiti oružje i municija.
„Nacisti trenutno koriste oružje koje su dopremili u fabriku početkom specijalne vojne operacije. Ali, njihov život zavisi i od snadbevanja vodom i hranom koju ne mogu tamo da nabave“, ističe on.
Prema njegovim rečima, postoji nada da će predstavnici nacističkih bataljona i stranih plaćenika pre ili kasnije ostati bez svih zaliha. „Paralelno se sprovodi operacija blokiranja svih ulaza i izlaza koji vode do ovih objekata. Na ovaj način se minimizira mogućnost da Azovci izađu iz fabrike kroz sve izlaze, nego samo kroz jedan ili najviše dva“, naglašava Leonkov.
Još 7. marta 2022. godine zamenik komandanta bataljona Vostok DNR Aleksandar Semjonov je izjavio da je Mariupolj okružen, da je počelo čišćenje zasebnih područja. Pored ostalih ukrajinskih jedinica, otpor pruža i ekstremistički puk Azov protiv čijih je pripadnika u Rusiji pokrenut krivični postupak.
Vladimir Putin naložio je da se odustane od juriša na Azovstalj kako se ne bi rizikovalo životima ruske vojske. Predsednik je napomenuo da industrijsku zonu treba blokirati kako niko ne bi mogao da prođe. On je poručio ukrajinskim vojnicima da se predaju i tako spasu sebi život.
Izvor: rs.sputniknews.com
