ПАРИЗ – Странци који долазе да живе и раде у Француцску треба да потпишу уговор према којем прихватају забрану ношења фереџе, изјавила је данас министар за породицу Надин Морано.
Она је истакла да се на већ постојећи Угоров о интеграцији, који је на снази од 2007. године, требају додати клаузуле “забрањена бурка” као и одредба о забрани “женског гениталног сакаћења”.
Француска Влада тренутно ради на нацрту закона којим ће се забранити ношење марама, односно фереџе, које покривају лице, након што је парламент прошлог мјесеца затражио да се у јавном превозу, школама, болницама и владиним канцеларијама забрани ношење “бурке”.
Моранова је рекла да се у актуленом уговору наводи да су присилни бракови, као и полигамија забрањени у Француској јер је “једнакост жена и мушкараца фундаментални принцип француског друштва”.
Она је у изјавио за француски радио рекла да се и клаузула о потпуном покривању лица мора додати у уговор.
Моранова ће ове измјене уговора предложити сутра на конференцији, коју је француска Влада сазвала у вези са тромјесечном дебатом о националном идентитету која је открила страхове од имиграције и ислама.
Премијер Франсоа Филон рекао је прошле седмице да ће потписати декрет о ускраћивању францсуког држављанства мушкарцу који је присилио своју жену да носи муслиманску одјећу која покрива и лице и тијело.
Предсједник Николас Саркози изјавио је да бурка није добродошла у Француској и да подржава закон о забрани тог одјевног предмета, иако је упозорио против стигматизације муслимана.
Француска, у којој живи између пет и шест милиона муслимана, што је највећа муслиманска мањина у Европи, разматра мјере забране ношења традиционалне муслиманске женске одјеће, иако можда само око 1 900 жена носе бурку.
Присталице забране кажу да је ношење фереџе у супротности са француским вриједностима и да је знак прикрадајућег фундаментализма коме се не смије дозволити да се учврсти међу француским муслиманима.
Француска је 2004. године усвојила закон којим се забрањује ношење мараме преко лица и главе и свако другог упадљивог религијског симбола у државним школама након дуге дебате о томе колико је држава спремна да излази у сусрет исламу у једном стриктно секуларном друштву.
