Sistem za trgovinu emisijama Evropske unije (EU ETS) predviđa da avio-prevoznici kupuju karbonske kompenzacije za svaku metričku tonu ugljen-dioksida koje ispuste u atmosferu, a ova pravila važe za letove koje počinju i završavaju se u Evropskom ekonomskom prostoru, Velikoj Britaniji i Švajcarskoj.
Po sadašnjim propisima, avio-kompanije dobijaju oko polovine ovih kompenzacija besplatno, ali ovaj ugovor se završava 2026. godine, prenosi Blumberg. Počev od 2024. godine, avio-kompanije će plaćati sve više za karbonske kompenzacije, a u roku od tri godine će njihovi troškovi biti trostruko veći.
Promjene u EU ETS će smanjiti profit šest glavnih niskobudžetnih avio-kompanija – Rajaner, Izidžet, Viz Er, Vueling, Eurovings i Transavia za 77 odsto, a to će dovesti do neizbežnog povećanja cijena karata.
Avio-industrija, koja prozvodi 2,5 odsto svjetskih emisija ugljen dioksida, prema EU planu „Destinacija 2050”, moraće da se transformiše u naredne tri decenije tako da zagađenje bude svedeno na nulu.
Da bi se dostigli ovi ciljevi, neophodne su investicije u infrastrukturu i avijaciju budućnosti, kao i korišćenje alternativnih goriva i tehnologija koje otklanjaju ugljen dioksid.
Troškovi ove tranzicije su procijenjeni na ogromnih 820 milijardi evra do 2050. godine. Većina tehnologije na koju plan „Destinacija 2050” računa, kao što su avioni na struju ili vodonik, ne može još da se koristi.
Postoji mnogo nepoznanica vezanih za ovu tranziciju, ali jedno je sugurno: naredne decenije će biti veoma skupe i izazovne za vazdušni saobraćaj, zaključuje Blumberg, prenosi Tanjug.
Izvor: politika.rs
