У хришћанству данашњи празник означава победу живота над смрћу; на богослужењима се помињу страдања Христова и васкрснуће Лазарево као гаранција за васкрсење свих верника.
Лазарева субота је сећање на догађај у Витанији, где је живео млади човек Лазар са сестрама Мартом и Маријом, који је са свим појединостима описао јеванђелист Лука. На вест о смрти Лазаревој, како је записано у Јовановом Јеванђељу, Исус је дошао у Витанију, где је његов пријатељ већ четири дана био сахрањен.
Дошао је до гроба, наредио да се склони гробни камен и позвао Лазара да изађе, што је он и учинио, сав увијен у погребне покрове, каже предање које је пренео свети Јован у свом Јеванђељу.
Овај догађај сматра се у хришћанству победом живота над смрћу и наговештај Христовог страдања и васкрсења, у коме је основа новозаветне вере.
То последње чудо Христово, који се већ прочуло по чудесним исцељењима и другим подвизима којим је потврђивао снагу потоње вере, озлоједило је јудејске свештенике и узрок је пресуде на смрт распећем коју му је у среду, у недељи страдања, изрекла јеврејска скупштина Синедрион.
Лазар је живео још тридесет година као епископ на Кипру, где га је посетила и Богородица и поклонила му омофор, њеном руком извезен.
Спомен светог Лазара Четвородневног слави се од првих дана хришћанства, а његово име је симболично и на јеврејском језику Ел-азар значи – Бог је помогао.
Његове мошти почивају данас у Цариграду, где су пренете 890. године са Кипра, односно из Китона код Ларнаке, где је стајала надгробна плоча са натписом "Христов пријатељ".
Обичаји за Врбицу
На Лазареву суботу обичај је да се носе гранчице врбе и тиме симболично представља свечани Исусов улазак у Јерусалим, када су га дочекали поштоваоци и следбеници.
У Српској православној цркви, Врбица је дечји празник, јер је Христос, према Јеванђељу, улазећи у Јерусалим рекао: "Пустите децу мени, јер таквих је Царство небеско".
Врбицу обично у цркву носе деца у суботу по подне да би је оставили у цркви да се на Цвети, на јутрењу, окади и очита молитва, а гранчице се после деле народу.
На тај празник се обично бере цвеће, али се не уноси у кућу, већ се држи у дворишту у посуди са водом. Цвећем се рано ујутро кити кућа, а водом у којој је стајало, умивају се укућани.
Обичај је да се тог дана млади међусобно дарују цвећем.
С обзиром на то да је овај празник у време ускршњег поста, црквено правило је да није добро на тај дан играти и певати.
Наравно, славска трпеза је увек посна. Данашњи празник најављује сутрашњи – Цвети, када је Исус Христос свечано ушао у Јерусалим.
Ове године, због епидемије, света богослужења прате се путем телевизијског и радио-преноса и црквених интернет-странице.
Верници могу са својим парохом да се договоре о термину причешћа у свом дому.
Извор: РТС
