Есад је рођен у Берквици код Лукавца, гдје је завршио основну и средњу економску школу, након чега се уписује на Технолошки факултет у Тузли. У другој години одлучује да се препише на Технолошки факултет у Бањој Луци, јер, како каже: „Брат је тамо студирао, а говорио је увијек како је Бања Лука лијепа, па сам хтио и ја да провјерим“. Одмах по упису апсолвентског стажа све чешће због посла одлази у Њемачку, гдје почетком деведесетих година остаје и заснива породицу. „Ни тамо није било лако. Гдје год да одеш, увијек си странац и увијек је све из почетка. Борио сам се, радио разне послове, најчешће из области угоститељства.“
Све вријеме тамо, тињала је једна жеља, да оствари давно зацртани циљ. Али, није се могло, увијек је нешто недостајало, или новца или времена.
Захваљујући супрузи и њеној подршци, Есад одлучује да се врати у студентске клупе и заврши факултет.
„Без њене подршке ништа не бих могао, она је мој вјетар у леђа“, говори Есад с осмијехом и подсјећа нас колико су важни међусобно разумијевање, поштовање и љубав.
Посебну захвалност исказује према руководству предузећа у којем је запослен (BVG Berlin), јер су му пружили огромну подршку у прилици за напредовање.
Поновни улазак у академски свијет захтијевао је велики труд и прилагођавање.
„Није било лако, али имао сам Јована, он ми је много помагао.“
Све у свему, Есад се брзо уклопио. Његови професори и асистенти га описују као изузетно вриједног и посвећеног студента, а млађе колеге често истичу да је његова енергија и смиреност оно што их инспирише.
Есадова прича није само прича о учењу, него и о храбрости да се поново почне. И можда управо у тој учионици, међу књигама и формулама, Есад сваког дана подсјећа и себе и друге да се снови никада не стављају у пензију.
Преузето са фејсбук странице Универзитет у Бањој Луци
