У Загребу ће данас бити обиљежене 34 године од бруталног убиства породице Зец.
Обиљежавање организују Српско народно вијеће и Антифашистичка лига Хрватске.
Тим поводом на Сљемену ће у 18.00 часова бити положено цвијеће код спомен-плоче на којој су исписана имена дјевојчице Александре и њених родитеља Марије и Михајла Зец, који су убијени из националистичке мржње, саопштили су организатори.
Навршиле су се 34 године од убиства Михајла Зеца /38/, његове супруге Марије /36/ и кћерке Александре /12/, које су ликвидирали припадници специјалне јединице МУП-а Хрватске којом је командовао Томислав Мерчеп.
Из Документационо-информационог центра “Веритас” истакли су да ово убиство спада у најмонструозније ликвидације српских породица током рата у Хрватској због њихове етничке припадности, али да тај злочин није дочекао потпуни правни епилог.
Убиство породице Зец и даље представља “симбол некажњивости” припадника хрватских снага током ратних деведесетих.
По Мерчеповом наређењу, његов замјеник Миро Бајрамовић наредио је припадницима јединице Игору Миколи, Синиши Римцу, Небојши Ходаку и Сњежани Живановић да приведу Србина Михајла Зеца због наводних веза са крајишким Србима.
Михајла Зеца је приликом привођења испред његове куће у Пољаничкој улици на Трешњевци, убио Синиша Римац, наводно у покушају бијега.
Након Михајлове ликвидације, Муниб Суљић се вратио у Михајлову кућу, одакле је извео његову жену Марију и њихову кћер Александру, које је убио из ватреног оружја на Сљемену.
Жупанијски суд у Загребу у мају 2016. године неправоснажно је осудио Томислава Мерчепа, тадашњег комаданта резервне јединице МУП-а Хрватске на пет и по година затвора јер није спријечио подређене да врше незаконита хапшења, злостављања и убијања 31 цивила доведеног из Загреба, Кутине, Рибњака, Јање Липе, Бујавице, Међурића, Збјеговаче и Пакрачке Пољане од којих су 23 усмрћена.
Из чињеничног описа пресуде изостављено је 20 жртава, за које је, такође, био оптужен, а за које се наводно није могло утврдити ко их је хапсио и ликвидирао.
Међу убијенима за које је Мерчеп осуђен наведена су и имена Михајла, Марије и Александре Зец.
Врховни суд је пресудом из фебруара 2017. године преиначио првостепену пресуду тако што је Мерчепу повећао казну на седам година затвора, коју је умјесто у затворској ћелији повремено “издржавао” у елитној бањи Крапинске топлице.
Хрватски Врховни суд је у марту 2020. године донио одлуку да се осуђени Томислав Мерчеп пусти на условну слободу након издржане три четвртине затворске казне због знатно погоршаног здравственог стања, раније кривичне неосуђиваности, потпуног придржавања кућног реда и што је “у цијелости остварена сврха кажњавања”.
Мерчеп је умро у новембру исте године.
“Овај случај је једна од најдрастичнијих илустрација урушавања владавине права у ратној Хрватској. Све док овај случај остаје без пуне правде, отвара се питање једнакости жртава и стандарда правосуђа у процесуирању ратних злочина”, истакли су из “Веритаса”.
Извор: Глас Српске
