Podsjećanja radi, Štefan File, komesar za proširenje Evropske komisije, u februaru, na sastanku u Briselu, rekao je da će drugi dio pomoći od ukupno sto miliona evra biti uplaćen BiH nakon što ispuni postavljene uslove.
On je prilikom dodjele prve tranše rekao da je ova pomoć upućena BiH kao znak povjerenja zemalja članica EU da je BiH ozbiljna u ispunjavanju svojih obaveza iz evropskih integracija.
Rekao je da Brisel zauzvrat očekuje od bh. političara da ulože napor i omoguće funkcionalnije institucije na svim nivoima, brže strukturalne reforme kao i bolju koordinaciju politika u BiH.
Iz Ministarstva je rečeno da su svi uslovi koji su bili na nivou BiH ispunjeni i da će formalni zahtjev za isplatu 50 miliona evra biti poslat komisiji 8. avgusta.
"Što se tiče nas, sav tehnički dio posla upravo se završava, nakon čega će biti podnesen zahtjev. U redovnoj smo komunikaciji sa Komisijom i Delegacijom, i barem koliko mi imamo informacija, uopšte ne očekujemo probleme", objsnili su nam u Ministarstvu.
Da li će novac biti i odobren do kraja avgusta, kako su istakli, zavisi od FBiH, s obzirom na to da je jedini preostali uslov ostao na vladi tog entiteta, a odnosi se na finansijsku koordinaciju između Vlade FBiH s jedne i kantona sa druge strane.
Sudeći po izjavi Alije Aljovića, pomoćnika ministra u Sektoru za budžet i javne rashode u Ministarstvu finansija FBiH, i taj posljednji uslov je ispunjen u potpunosti.
On je, naime, objasnio da se jedini preostali uslov odnosio na to da Vlada FBiH usvoji i u parlamentarnu proceduru uputi zakon o fiskalnoj odgovornosti.
Kako je rekao, Vlada se odlučila da ne ide u izradu posebnog zakona, već da u sklopu Zakona o budžetima posveti posebno poglavlje o ovom preostalom uslovu, što je, kako je naveo, i urađeno.
"Taj zakon je prošao prvo čitanje u parlamentu i otvorena je javna rasprava pa do kraja septembra očekujemo njegovo donošenje", naveo je on.
Kako je dodao, Memorandum sklopljen sa Evropskom komisijom o makroekonomskoj pomoći predviđa da zakon bude usvojen u vladi i da za dodjelu sredstava nije uslov da on bude usvojen u parlamentu.
Sam tekst zakona je, kako je objasnio, usklađen sa predstavnicima Evropske komisije i Međunarodnog monetarnog fonda, te da nisu imali nikakve primjedbe.
"S obzirom na to da su oni zadovoljni tekstom, mislim da je i taj posljednji uslov ispunjen. Ne očekujemo nikakve probleme i vjerujemo da će nam sredstva iz makroekonomske pomoći biti isplaćena kako je i planirano i dogovoreno", naveo je Aljović.
Iz Delegacije EU u Sarajevu su juče, ipak, bili malo oprezniji, i ističu da, ako BiH želi ta sredstva, mora ispuniti sve preuzete obaveze kako bi napredovala u pristupnom procesu EU.
"U oblasti ekonomije, konkretno, to znači da moraju obezbijediti funkcionalne institucije na svim nivoima, brže strukturalne reforme i poboljšanje koordinacije politika. To znači fokusiranje na javni sektor – smanjenje veličine vlada i troškova te poboljšanje poslovne i investicione sredine", naveo je Endi Mekgafi, portparol Pitera Sorensena, specijalnog predstavnika EU.
Kako je rekao Mekgafi, EU se odlučila na ovu pomoć BiH kao znak posvećenosti zemalja članica ka evropskoj perspektivi zemlje. Naveo je, takođe, da EU očekuje da reforme rezultiraju poboljšanjem životnih uslova za sve građane BiH.
EU je odluku o dodjeljivanju ove pomoći donijela 2009. godine, ali se sa implementacijom kasnilo, jer BiH nije bila ispunila uslov da usvoji globalni fiskalni okvir BiH za period 2012-2014. Takođe, uslov koji je EU postavila je da novac bude isključivo utrošen za razvojne projekte, a ne za administraciju ili pokrivanje budžetskih rupa.
(Nezavisne novine/Frontal)
