Адвокат из Ниша Срђан Алексић са италијанским колегом Анђелом Фијореом Тартаљом, који је у истим предметима пред италијанским судовима успио да добије 181 правоснажну пресуду у корист својих клијената, ускоро ће поднијети пет тужби против НАТО савеза пред судовима у Србији.
Посљедице бомбардовања Сјеверноатлантског савеза бомбама са осиромашеним уранијумом примјетне су и на територији Српске, коју је овај савез бомбардовао 1995. године, четири године прије него тадашњу Савезну Републику Југославију. Четврт вијека од агресије и даље се јављају лица са канцерогеним обољењима.
Ставови правника и стручњака о овом питању су опречни. Док једни кажу да грађани Српске могу да се упусте у поступак као и грађани Србије, други, ипак, имају резерву према коначном исходу и посљедицама по странку у поступку.
Адвокат Срђан Алексић у изјави за “Глас Српске” каже да грађани РС који су обољели од посљедица НАТО бомбардовања имају основ за тужбе и да је вољан да помогне свима који се одлуче да поднесу тужбени захтјев пред судовима у БиХ против НАТО-а.
– Ми ћемо уз помоћ италијанске судске праксе показати постојање узрочно-последичне везе између тровања осиромашеним уранијумом и оболевања од рака српских војника и полицајаца. По истом принципу могу да поступе и грађани Српске, јер су такве бомбе кориштене први пут управо на територији данашње БиХ – рекао је Алексић.
На питање на који начин би грађани РС наплатили одштету у случају да суд прихвати њихове тврдње, Алексић каже да би тужена страна била НАТО и да би он био дужан да плати штету јер је БиХ, као и Србија, потписница Партнерства за мир.
– НАТО савез је у тим уговорима наступао као правно лице које има свој буџет. Овде је повређено право на живот, које је изнад сваког закона, и они би били дужни да ту штету надокнаде. Исти је случај и са БиХ – рекао је Алексић за наш лист.
Дугогодишњи адвокат Миодраг Стојановић истиче за “Глас Српске” да основ апсолутно постоји, али да би било ризично упустити се у такве поступке, јер нема гаранције да би НАТО ту штету платио, а трошкови поступка били би огромни за лица која се у њега упусте.
– Ја сам имао таквих молби, али нисам могао да их прихватим, јер мислим да новац не бисмо добили никада. Трошкови вјештачења и таксе су огромни, те породице немају та средства. Ја вјерујем да бисмо врло лако доказали узрочно-посљедичну везу између бомбардовања и оболијевања, али ко ће од НАТО-а тражити те паре? А када је ријеч о БиХ, ту долазимо до питања њеног уређења и државно-правног статуса унутар БиХ, што отвара Пандорину кутију – истиче Стојановић.
Он додаје да би требало видјети како ће тећи поступак у Србији, а онда планирати слично дјеловање и у Српској.
– Ја желим сву срећу колегама из Србије. А што се тиче Српске, ја сам лично спреман да заступам све оне који желе да се упусте у овакав поступак. Тренутно то не могу да учиним и не желим да глумим Доманићевог вођу – истакао је Стојановић.
Посљедице
Директор Центра за истраживање рата и ратних злочина Милорад Којић рекао је за “Глас Српске” да је Центар објавио публикацију о посљедицама НАТО бомбардовања у којој су детаљно приказани сви подаци.
– Посљедице су несумњиво огромне и постоји апсолутни основ за тужбу. Међутим, Центар не може да буде странка у поступку и подношење тужби је питање личне воље и жеље појединца. У сваком случају, ако се неко одлучи, Центар стоји на располагању да пружи сваку подршку – рекао је Којић.
Извор: Глас Српске
