Након састанка чланова Предсједништва са предсједником Европског парламента Давидом Сасолијем, комесаром за европску политику сусједства и преговоре о проширењу Оливером Вархељем и потпредсједником Европске комисије задуженим за спољне послове Жозефом Борељом Додик је рекао да је охрабрен и приједлогом новог приступа рјешавању мигрантске кризе и економском подршком за инфраструктурне пројекте.
– Пакет економске подршке, који се усаглашава и требао би воде бити усвојен сљедећи уторак, подразумијева изградњу комуникација, ауто-путева, жељезница, плиновода између главних градова земаља западног Балкана. Биће одређени и коридори, па ћемо и ми ускоро почети да припремамо документацију за те пројекте. Утврђено их је 18 за цијели западни Балкан – навео је Додик.
Утврђена је и нова мигрантска политика.
Promising discussion w Presidency of #Bosnia&Herzegovina, Šefik Džaferović, Milorad Dodik, Željko Komšić, in Brussels today. Welcome their commitment to implement 14 key priorities w determination so #BiH swiftly advances towards a candidate status. I count on them to deliver! pic.twitter.com/xjGbjWuSZT
— Oliver Varhelyi (@OliverVarhelyi) September 30, 2020
– То значи задржавање миграната на границма и избацивање свих који су се овде затекли без основа – појаснио је Додик на конференцији за новинаре након одржаних састанака у Бриселу.
Додик је напоменуо да је и "мини-Шенген", којег лично подржава, такође била тема данашњих разговора.
– То је припрема региона за оно што представља имплементацију вриједности Шенгена из ЕУ на простор западног Балкана. ЕУ је јасно рекла да ће подржати имплеменетацију тих вриједности у оквиру земаља западног Балкана и да ће 10. новембра на Самиту ЕУ – западни Балкан "мини-Шенген" бити једна од главних тема – изјавио је Додик.
Додик је указао да је веома важно да БиХ буде унутар "мини-Шенгена", а не на крају тог процеса.
– Имали смо успјешне састанке данас и поново долазимо 9. октобра да се састанемо са још неким људима у ЕУ. Имамо динамику, а сви саговорници знају да је БиХ сложена по својој сруктури, политичком систему и поздрављено је одржавање избора у Мостару – рекао је Додик.
Додик је истакао да су представници ЕУ свјесни да постоје проблеми које треба рјешавати, а који су иницирани споразумом о Мостару у вези са изборним процесима.
Он је рекао да је било помена, али да се није дубински разговарало о Изборном закону и принципу конститутивности.
– Сви знају да су то проблеми који чекају БиХ, али се указује на потребу стварања добре атмосфере да се та питања рјешавају. Члан Предсједништва Жељко Комшић је већ јавно изнио своје ставове како треба да изгледа БиХ и ми имамо неке своје ставове – напоменуо је Додик.
Додик је поручио да заступа став да без јасне конститутивности у погледу у којем је Дејтонски споразум предвидио, БиХ не би могла да изгради неки нови политички систем.
– Морам вас подсјетити да је покојни Алија Изетбеговић тражио оцјену и проширио конститутивност на читаву БиХ и натјерао нас у Републици Српској да уведемо Вијеће народа, које није било предвиђено Дејтонским споразумом. Мислим да је то просто пут логике којим треба да се креће БиХ – истакао је Додик.
Кад је ријеч о Изборном закону, Додик је поручио да то није само питање везано за конститутивност, већ да има много питања у вези са овим актом која треба да се ријеше.
– Ја сам о томе говорио и рекао да је избор Централне изборне комисије сумњив и да то сигурно неће појачати повјерење у том погледу. Оно што нас тројица успијевамо јесте да без политичких нијанси саопштимо своје ставове. Напросто то је тако и мислим да је то одраз реалних снага у БиХ – рекао је Додик.
Додик је поновио да је данас имао добар састанак о питањима која су била важна за БиХ као што је проширење, инвестициони план.
– Питали смо и за 250 милиона евра раније обећаних, тражи се да се разговара о неким питањима везаним за правосуђе и имплементација неких мјера које треба да се ураде, како бисмо добили та средства као пакет помоћи поводом пандемије – рекао је Додик.
Српски члан Предсједништва БиХ је навео да је од саговорника из ЕУ данас могао да чује, како је рекао, чак и оквирни рок за могући кандидатски статус БиХ ако би власти урадиле неке ствари.
– То се до сада није догађало и увијек су нам говорили апстрактно, а сада су рекли идућа година – додао је он.
Извор: РТРС
