Створио
га је српски народ из Сарајева и околине, али и сви они који су се у том
моменту нашли на подручју садашњег Источног Сарајева, којег данас чини шест
градских општина Трново, Источна Илиџа, Источно Ново Сарајево, Источни Стари
Град, Пале и Соколац.
За
Дан и крсну славу града Источно Сарајево одабран је 17. септембар, односно
Свети Митрополит Петар Дабробосански, који ће бити обиљежен данас Светом
архијерејском литургијом у храму Светог свештеномученика Петра Дабробосанског у
насељу Војковићи, општина Источна Илиџа.
Градоначелник
Источног Сарајева Ненад Вуковић новинарима је рекао да Источно Сарајево ове
године прославља 25 година постојања, што је велики јубилеј и на шта је посебно
поносан јер се у овом моменту налази на челу градског руководства.
„Желимо
да се захвалимо свима који су за 25 година створили лијепо и угодно мјесто за
живот и мислимо да је ово једно од најљепших мјеста за живот на истоку.
Направили смо вјерске објекте, имамо добру инфраструктуру и Универзитет“, каже
Вуковић.
Он
истиче да је Универзитет у Источном Сарајеву један од најбољих сарадника са
Градском управом, те да је то једна од најважнијих институција за останак и
опстанак младих на овим просторима.
Славске
свечаност синоћ су обиљежене Свечаном академијом, која је одржана у Културном
центру Пале, а на којој су уручена признања и захвалнице свима који су на било
који начин помогли у развоју и напретку града Источно Сарајево у протеклих 25
година постојања.
„Жељели
смо да славске свечаности обиљежимо у више општина, с обзиром да се град
састоји од шест општина и тако направимо више догађаја. То смо учинили кроз
организацију спортско-културних манифестација, али и овом Свечаном академијом“,
рекао је Вуковић.
Посебну
пажњу на академији привукао је и кратки филм под називом „Путем страдања
Свештеномученика Петра дабробосанског“, а према Вуковићевим ријечима, велика
захвалност за његов настанак припада Митрополији дабробосанској и самом
митрополиту Хризостому.
„Митрополит
Хризостом је био на челу делегација Митрополије дабробосанске и Града, гдје смо
обишли Јасеновац и Јадовно и положили цвијеће, и запалили свијеће на Шарановој
јами, гдје је бачен велики број Срба, тадашња два митрополита и око четрдесетак
свештеник“, каже Вуковић.
Према
његовим ријечима, о том њиховом путовању „Путем страдања Свештеномученика Петра
дабробосанског“, који је према једној од верзија његове смрти, бачен у Шаранову
јаму, говорио је синоћ приказан филм.
Обиљежавање
крсне славе града Источно Сарајево ће, након литургије у Војковићима, бити
настављено данас ломљењем славског колача и славским ручком у парохијском дому
код цркве Светог Илије на Сокоцу.
Свети
Митрополит Петар Дабробосански (световно Јован Зимоњић) родио се 24. јуна 1866.
године у Грахову код Никшића, а страдао је 1941. године.
Био
је митрополит захумско-херцеговачки од 27. маја 1903 до 7. новембра 1920.
године и митрополит дабробосански од 7. новембра 1920. до своје смрти 1941.
године. Одликован је Орденом Светог Саве I степена, Белим орлом II реда и
Карађорђевом звездом.
Данас
има више верзија о смрти митрополита Петра Зимоњића. По једној од тих верзија,
из Госпића је одведен у Копривницу, а затим пребачен у загребачку болницу у
Стењевцу.
По
другој верзији, из логора у Госпићу одведен је у логор Јадовно на Велебиту, гдје
је убијен маљем у главу и бачен у једну провалију, највјероватније у Шаранову
јаму.
По
трећој верзији, која се заснива на свједочанству Јове Фуртуле и Јове Лубуре
које су дали Комисији за прикупљање података о страдању Срба у Другом свјетском
рату, митрополит Петар је послије мучења убијен у логору Јасеновцу и бачен у
ужарену пећ за печење цигле.
Ни
дан данас се не зна тачно мјесто гдје се налази гроб митрополита Петра
Зимоњића, а ни тачан датум смрти.
Фронтал/Миљан Рашевић
