Гимназију је учио у Халашу и Пожуну (садашња Братислава), а матурирао је у Словачкој Трнави.
Прије медицине коју је завршио у Пешти, студирао је права у Пешти, Прагу и Бечу. Радио је као љекар у Новом Саду, Панчеву, Сремским Карловцима, Футогу, Београду, Загребу и Бечу, а у Београду је од 1890. до 1898. био драматург Народног позоришта.
Сјајан лиричар, према оцјени књижевне критике "пјеснички израз духовног и душевног живота српског народа" у другој половини 19. вијека. Као пјесник развијао се под утицајем српске народне поезије и лирике Бранка Радичевића.
Осим лирике, написао је велики број родољубивих као и политичко-сатиричних пјесама, а као дјечији пјесник непревазиђен је у српској књижевности.
Основао је и уређивао књижевни лист "Јавор", сатиричне листове "Змај", "Жижа", "Стармали" и поучни дечји лист "Невен", непревазиђен и по садржини и по умјетничким и графичким рјешењима. Преводио је са руског, њемачког, мађарског и енглеског. Дјела: "Певанија", "Ђулићи", "Ђулићи увеоци", пјесничка легенда "Видосава Бранковић", "Чика Јова српској деци", шаљиви комад "Шаран".
Извор: nspm.rs
