Атентат је Бечу био повод за војну инвазију на Србију, чиме је изазван Први свјетски рат.
Принцип је као малољетник осуђен на 20 година тешке тамнице. Због нехуманих затворских услова оболио је од туберкулозе и у тамници у чешком граду Терезин умро у априлу 1918. године.
Припадници „Младе Босне“ су за 28. јун, на Видовдан, 1914. године планирали атентат на Фердинанда. Након што то није пошло за руком Мухамеду Мехмедбашићу и након неуспјешног покушаја Недељка Чабриновића, Принцип је извршио атентат.
При томе је, како је Принцип објаснио на суђењу, сплетом околности страдала и Фердинандова супруга Софија мада није била мета атентата.
Према свједочењима савременика и записницима са суђења, Принцип се пред полицијом и судом држао херојски.
Казну је служио у самици, гдје је полако умирао од глади и болести, а пребијан је систематски, свакодневно.
Како су након оконачања рата свједочили неки чувари и затвореници, Принцип је добијао храну тек сваки пети дан. Мучен је звјерски на разне начине.
Ставили би га у дрвено буре у које је претходно било закуцано мноштво великих ексера, па би га котрљали док би се велики ексери забадали у Гаврилово тијело.
Принцип је сахрањен тајно, у ноћи између 28. и 29. априла. До краја рата нико није знао гдје му је гроб. Али, један аустроугарски војник, Чех Франтишек Лебл, открио је након рата мјесто на којем Принцип почива.
Он је добио наређење да сахрани Принципа на мјесном католичком гробљу, са инструкцијама да не смије да открије гдје се гроб налази. Ипак, Лебл је исте те ноћи начинио скицу гробља и Принциповог гроба и послао је своме оцу да је сачува у случају да буде послат на фронт и погине.
Принципови посмртни остаци су, заједно са Чабриновићевим, Грабежовим и остацима других завјереника умрлих у Терезину, пренесени у Сарајево и ту сахрањени у заједничку гробницу.
Дуго након Првог свјетског рата, Сарајево је у свијету било познато по атентату извршеном поред Латинске ћуприје. Мост је деценијама носио име Гаврила Принципа, да би га бошњачке власти током сукоба дведесетих година прошлог вијека опет преименовале у Латинску ћуприју.
То је урађено у оквиру акције чији је циљ био промјена имена свих улица које су носиле имена знаменитих Срба.
Извор: srna.rs
