Šulce je juče na plenarnoj sednici donjeg doma nemačkog parlamenta, Bundestaga, rekla da postoji saglasnost Berlina i Evropske komisije da treba povući konzekvence iz nacionalističkog i separatističkog kursa i da je zato njeno ministarstvo obustavilo pripremu tih projekata u RS „sve dok ne odustane od svih secesionističkih težnji”.
Šulce je, međutim, naglasila da državi Bosni i Hercegovini treba i dalje pomagati, kako bi ona postala otpornija na spoljne uticaje, objavljeno je na sajtu nemačkog Ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.
Precizirala je da je Nemačka od 1999. godine za BiH izdvojila 833 miliona evra razvojne pomoći i naglasila da će ta razvojna saradnja biti i nastavljena, preneo je portal Euraktiv Srbija.
„Ta zemlja je uprkos svežim ranama iz prošlosti, zajedno sa međunarodnom zajednicom postavila prve temelje funkcionalne države i značajno unapredila uslove života svojih stanovnika”, rekla je Šulce u raspravi povodom 30. godišnjice početka rata u BiH, koju je obojio i rat u Ukrajini.
„Rat ruskog predsednika Putina protiv Ukrajine je prva agresija na neku zemlju u Evropi od Drugog svetskog rata. Ali to nije prvi rat na evropskom tlu od 1945. Još 1991 imali smo krvave ratove u bivšoj Jugoslaviji, prvo u Sloveniji, pa u Hrvatskoj”, rekla je Šulce, dodajući da je zatim rat izbio i u BiH.
Prema njenim rečima, sada, posle 30 godina, opet postoji opasan razvoj događaja u Bosni i Hercegovini. „Seperatističke težnje Republike Srpske gledam sa velikom zabrinutošću”, rekla je Šulce.
„One ne ugrožavaju samo stabilnost BiH. Upravo u ovoj ratnoj situaciji u Ukrajini preti lančana reakcija na Zapadnom Balkanu, pa i šire”, ocenila je nemačka ministarka.
„Rusija je u proteklih 30 godina iz najrazličitijih razloga podržavala separatističke tendencije u partnerskim zemljama kao što su BiH, Moldavija i Gruzija. Toga treba da budemo svesni i moramo se dosledno odupreti svim tendencijama političke i ekonomske destabilizacije u Evropi”, rekla je Šulce.
Ona je ponovila da Nemačka vlada podržava približavanje celog Zapadnog Balkana i istočnog partnerstva Evropskoj uniji, dodajući da to duguje ne samo žrtvama ratova, nego i ljudima koji su željni bezbednosti i boljeg života.
Državna sekretarka za Evropu Ana Lirman ponovila je u Bundestagu da se nemačka vlada zalaže za sankcije protiv srpskog člana tročlanog predsedništva BiH Milorada Dodika.
„Takvo destruktivno ponašanje ne sme proći bez posledica”, rekla je Lirman, a prenosi portal Euraktiv Nemačka.
„Smatramo da su potrebne i sankcije protiv onih koji huškaju na secesionistički rat – pre svih protiv Milorada Dodika”, dodala je Lirman.
Do sada su, međutim, takve sankcije naišle na malu podršku članica EU, i podržavaju ih, pored Nemačke, samo Belgija, Holandija, Luksemburg i Češka.
Ipak, nisu samo predstavnici Srba u Bosni ti koji su krivi za sve probleme, pošto mnogi smatraju da i politički predstavnici bosanskih Hrvata i Bošnjaka podstiču nacionalizam.
„Sve tri strane vode nacionalisti, a evropske institucije im još i podilaze, tako što pregovaraju sa političkom mafijom, umesto da postave jasne uslove”, rekao je za EURACTIV poslanik Bundestaga Josip Juratović, prenosi Beta.
Izvor: politika.rs
