Дјечије главе на школским клупама
Кости су распоређене у 108 сандука и пренесене у крипту спомен-костурнице, а темеље цркве освештао је тадашњи патријарх српски Павле.
Покољ у Пребиловцима један је од најмонструознијих злочина у Другом свјетском рату на овим просторима, а по суровости спада међу најодвратније злочине уопште.
Усташе под командом злочинца Ивана Јовановића, званог Црни, само у једном дану, 6. августа 1941. године, похватале су 500 жена и дјеце из Пребиловаца и бацале их живе у јаму Голубник, крај Шурманаца, код Чапљине.
У основној школи у Пребиловцима, усташе су заклале велики број дјеце – вадили су им цријева, а главе стављали на школске клупе.
Кланица под командом Андрије Буљана из Дретеља
Спроводећи геноцидну политику поглавника Анте Павелића, усташе из села Шурманци, Међугорје и Бијаковићи, опкољавају богато српско село Пребиловци на Илиндан 2. августа 1941. године са јасном намјером да униште све што је српско и православно на том подручју.
У том моменту село је бројило више од 1.000 православних Срба у 120 домаћинстава. Видјевши да се у селу нешто дешава, многи мушкарци старији од 15 година су побјегли у шуму.
Већ 4. августа 1941. године око 11.00 часова жене са дјецом враћају се у село мислећи да их усташе неће дирати. Тако су усташе које је предводио Андрија Буљан, из Дретеља, почеле своје свирепо иживљавање над српском нејачи.
Неке жртве су одмах заклане, а неке су одвели у колони до јама, од којих су неке Голубник и Бивоље брдо. Младе жене и дјевојке су силовали.
Усташе су живу дјецу и жене бацали у те јаме. Свједоци су потврдили да су се крвници ругали жртвама.
Из обруча су успјеле побјећи: Жена Марка Екмечића Јела са двије дјевојчице, Јока Екмечић удата Јахура, те жена Гојка Булута Мара.
Комунисти забетонирали геноцид
Усташки зликовац Иван Јовановић је 8. августа 1941. године у јаму Голубник бацио двије ручне бомбе да у околним хрватским кућама не би слушали крике појединих жртава које су преживјеле пад, али су имале тешке повреде, односно преломе удова или врата.
Крици су се чули још неколико дана након покоља.
О свим тим ужасима, италијански војни обавјештајац Александар Лузано извјештавао је команду у Италији и многи подаци потичу и од тог извора.
Након Другог свјетског рата, комунистичке власти Југославије скривале су ове злочине, да би 1961. године биле забетониране јаме у које су Срби бацани.
Назив Пребиловци из 15. вијека – село дало добровољце Српској војсци
Тек новембра 1990. године почело је откопавање 13 јама у којима су се налазиле кости Срба. Оне су 4. августа 1991. године сахрањене поред Храма Сабора српских светитеља у Пребиловцима.
Међутим, јуна 1992. године припадници хрватских паравојних формација минирале су крипту са костима жртава.
Данашњи назив Пребиловци настао је у 15. вијеку. Османлије у ове крајеве долазе крајем 15. вијека и ту остају до аустроугарске анексије БиХ.
У Првом свјетском рату Пребиловци су дали 18 добровољаца за војске Краљевине Србије и Краљевине Црне Горе.
Послије Првог свјетског рата, 1918. године, Пребиловци постају дио Приморске бановине у Краљевини Југославији.
Будаково "коначно рјешење" српског питања
Одмах по формирању НДХ априла 1941. године кренуло је спровођење геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима.
Забрањен је рад Српске православне цркве и одузета јој сва имовина, свештенство је прогањано и убијано, а цркве спаљиване и рушене. Ћирилица је, такође, забрањена у НДХ.
Процјењује се да је у НДХ проценат православних Срба био већи од 37 одсто, што никако није било по мјери усташких власти и Ватикана, који је пружао велику подршку новим усташким властима у Загребу.
Усташка идеологија почивала је на геноциду, односно истребљењу Срба, што је јасно признао Миле Будак, усташки министар, рекавши у Госпићу 2. маја 1941. године:
"Трећину Срба ћемо побити, трећину прекрстити, а трећину протјерати".
Неке улице у градовима данашње Хрватске носе име овог усташе и зликовца.
Пребиловци су синоним за геноцид над Србима у НДХ.
Извор: srna.rs
