Moja je želja bila da se s Tobom još jedared vidim i
oprostim, a takođe i Macom, našim milim čedom. Jer mi je kasno
javljeno, nije mi se želji udovoljilo navodeći, da do određenog vremena
ne možeš stići.
Ljubice, ime i srećo moja. Kada ovo pismo primiš, biću tijelom mrtav, a
duhom evo me k vama da vas oboje grlim i ljubim. Ne tuguj za mnom i ne
oplakuj sudbine naše. Moli se Bogu i njemu zahvaljuj. Naše dijete, mila
moja Maca neka Ti bude utjeha za mnom. Ostavljam Ti u amanet čedo i
uzvišenu ljubav našu.
Brini i bori se kroz život, njeguj i vaspitaj čedo, tu biljku ljubavi naše.
Oprosti, kao što i sam opraštam onom ko je prouzrokovao i onome ko naređuje moju smrt.
Od Mace želim da bude dobra Srpkinja. Ženice moja, za Tebe naročite
poruke nemam. Uvjeren sam u Tvoju ljubav, sposobnost, a udesi i živi
prema prilici kako Ti najbolje bude bilo jer mi je to jedina želja da Ti
je dobro.
Ti si najidealnija žena ovoga vijeka.
Ako, ostaneš u Tuzli, bilo kao učiteljica ili kod oca, želio bih da
svake godine barem dva puta prislužiš svijeću i kandilo na grobu naše
pokojne mame i to na dan naše vjeridbe i na dan njene smrti. A to isto
na grobovima naših roditelja u Mostaru. Zamoli oca, a i ja ga naročito
pismom molim neka Ti pomogne i uzdrži, meni neka sve oprosti a Ti ga
voli i poštuj kao mene što si. Kostu zamoli neka moje dugove uredi i
plati. Koliko se mogu sjetiti, ja mu ih u pismu naznačujem. Potraživanja
nemam ni od koga, sitnica ako ima, neka je svakom prosto.
U pisaćem stolu su računi od Koloseuma, a među njima račun štampara
Sekulića i tišlera Maksimovića. Takođe tamo je i osuda Kotarskog suda u
Tuzli u stvari Šolca i Šternberga za pokućstvo. Na toj osudi je tačno
napisano koliko sam novaca preko Srpske banke u Tuzli poslao. Sve te
račune podaj Kosti. Knjige od Švelera predaj u trgovinu Đorđe. U istom
stolu imade i blokova za Dom Srpskog Sokola u Modriču …. pokupljenih.
Kasnije, ako Bog da, znaćeš kome treba predati kao i uložnu knjižicu
Srpskog Sokola u Tuzli za putne troškove.
Sve srpske Sokole u moje ime pozdravi i klikni im poslednje: Zdravo!
Ljubo, voskresenije moje! Vrijeme odmiče i prikučuje se čas. Na završetku Ti dovikujem: ne žali, budi srećna!
Ljubim Milku i djecu, Maru i sve Stajine, naročito, Gojka i snahu. U
Tuzli svu rodbinu, nemoguće mi je imenovati. Napose Dragicu i Ristu,
Vukicu i sve njezine posebno ljubim. Zamoli moga brata Ljubomira neka mi
oprosti i on kao i ja njemu. Ljubim ga i pozdravljam.
Zbogom Ljubo, zbogom raju moj. ljubi Te i uvijek živi s Tobom
Tvoj Miško
Mila i dobra Maco, čedo moje bajno. Samo sam te dva puta na rukama držao
i ljubio, a sad te ostavljam. Ostavljam te majci u amanet, a vas oboje
preporučujem Bogu.
Ljubi i poštuj Tvoju majku, moju ljubu kao što vas oboje ljubim.
Tvoj Tata
Grlite se i ljubite na mojim uspomenama.
Bože pomozi Ljubici i Maci mojoj.
Ljubo, Maco, zbogom. Ljubi vas tata.
*Prvi put objavljeno u listu „Zvono“, Sarajevo (1919), Miško Jovanović
je obješen zbog učešća u Sarajevskom atentatu 3. II. 1915 g. u Sarajevu.
Izvor: srbiubih.com
