Тако се неки од њих објавили да су амбасадори земаља Квинте позвали српског члана Предсједништва БиХ на, како су навели, ванредни састанак у зграду Предсједништва БиХ након закључка званичника Републике Српске да њени представници у заједничким институцијама БиХ обуставе рад на одлучивању о било којем питању из надлежности органа БиХ док не буде усвојен закон о Уставном суду БиХ у чијем саставу не би било страних судија.
Поједини медији су објавили да је синоћњем састанку са амбасадорима земаља Квинте присуствовао и предсједник СДС-а Мирко Шаровић, што, такође, није истина.
Срна је објавила да је синоћњи састанак у Предсједништву БиХ у Сарајеву са амбасадорима земаља Квинте одржан на позив српског члана Предсједништва БиХ који је хтио да их упозна о ставовима званичника Републике Српске након одлуке Уставног суда БиХ у вези са Законом о пољопривредном земљишту Српске.
Додик је позвао амбасадоре САД, Велике Британије, Француске, Њемачке и Италије да дођу на састанак у зграду Предсједништва БиХ и они су се одазвали његовом позиву.
Након тог састанка, који није био ни ванредни ни хитни, како су поједини сарајевски медији извјештавали, српски члан Предсједништва БиХ приредио је радну вечеру за амбасадора Руске Федерације у БиХ Петра Иванцова током које га је, такође, упознао о ставовима званичника Републике Српске након одлуке Уставног суда БиХ у вези са Законом о пољопривредном земљишту Српске.
Осим ових дезинформација, поједини медији су објавили да представници Републике Српске обустављају рад у заједничким институцијама БиХ, што је такође дезинформација.
Закључак највиших званичника Републике са састанка одржаног 12. фебруара у Бањалуци јасно каже да представници Српске у заједничким институцијама БиХ обустављају рад на одлучивању о било којем питању из надлежности органа БиХ док не буде усвојен закон о Уставном суду БиХ у чијем саставу не би било страних судија.
Овај закључак биће потврђен на посебној сједници парламента Народне скупштине Републике Српске, која ће бити одржана у понедјељак, 17. фебруара.
Ови закључци су само једногласан одговор званичника Републике Српске на одлуку Уставног суда БиХ да је члан 53 Закона о пољопривредном земљишту Српске којим је прописано да пољопривредно земљиште које је јавно добро, односно државно власништво, по сили закона постаје власништво и посјед Српске у супротности са Уставом БиХ, односно да је Уставни суд утврдио да је ријеч о искључивој надлежности БиХ у регулисању питања државне имовине.
Према оцјенама еминентних правних стручњака, оваква одлука Уставног суда БиХ представља грубо кршење Дејтонског мировног споразума и умјесто да испуњава свој примарни задатак – заштиту уставних одредаба, Уставни суд БиХ узима себи за право да мијења уставну структуру БиХ која је утврђена Дејтонским споразумом у омјеру 49 одсто територије Републици Српској, 51 одсто Федерацији БиХ.
Извор: Срна
