Припреме за овај празник почињу 40 дана прије 7. јануара, Божићним постом, који представља прочишћење духа и тијела.
Божић је празник цијеле породице и зато се очекује да она током празничних дана буде на окупу, а прати га велики списак народних обичаја, попут ломљења погаче.
Срби Божић обиљежавају од памтивијека, а бадњаком, односно божићним дрветом, у кућу се уносе срећа, здравље и напредак.
Уз дрво се дарује и жито да би наредна година била плодна.
Бадњак представља симбол дрвета које су, како каже предање, пастири донијели Јосифу и Марији да заложе ватру и загрију пећину у којој је рођен Исус.
Бадњак се налаже уочи празника и гори до Божића када се објављује радост Христовог Рођења. Догоријевање бадњака је симбол растанка са старим вјеровањима и прихватање нове свјетлости која долази са вјером у Новорођеног Христа.
Сви обичаји имају смисао хришћанског заједништва, па се сматра да се људи окупљени око бадњака загријавају љубављу и слогом, а његову свјетлост уносе у мрак незнања и празновјерја. Највише народних обичаја код Срба везује се за Бадњи дан и Божић којима се дочарава догађај Рођења у Витлејему.
Уочи Божића сламом се посипа под и домови се претварају у Витлејемску пећину у којој је рођен Богомладенац Исус који је повијен у сламу и којем су се најприје поклонили пастири. У сеоским кућама слама лежи и по три дана док се у градовима у домове уноси свежањ сламе која се поставља уз бадњак.
На Бадњи дан се пече божићна печеница, припремљена претходног дана, на Туциндан. У православним кућама Бадње вече је породични празник када се укућани окупљају око обавезно посне трпезе – посна јела, риба, суве шљиве, ораси…
Божић је увијек први мрсни дан, ма у који дан пао, и дан када се црквама причешћују они који су поштовали правила Божићног поста.
Бадњи дан и Бадње вече 6. јануара славе све православне цркве и вјерници који поштују Јулијански календар.
Обичај налаже да укућани првог госта на Божић, положајника, дарују поклонима и госте најбоље што могу, јер он симболизује божанство.
Извор: atvbl.com
