Уз уобичајене мјере забране напуштања мјеста пребивалишта, затражено је и да се генералу Савчићу забрани јавно обраћање, контакти са медијима, али и свима који су учествовали у војним операцијама у јулу 95.
Одбрана се захтјевима супротставила аргументима, а суд је одлуку о евентуалним мјерама забране најавио у законском року од 48 сати.
Покушавао је Предраг Томић да у Закону о кривичном поступку БиХ нађе упориште за забрану руковођења Борачком организацијом, генералу Миломиру Савчићу.
Узалуд су га и одбрана и судија Весна Јесенковић подсјећали на члан 126 ЗКП-а о мјерама забране. Остао је нејасан основ Томићевог захтјева.
И недопустиво непрецизан други захтјев – да се генералу Савчићу забране физички, телефонски или било који други контакти са бившим српским војницима, официрима и другим лицима који су на било који начин повезани са војним операцијама "Криваја" и "Ступчаница 95".
Постоји бојазан да би могао бити у дослуху с тим другим потенцијалним осумњиченим, познатим и непознатим Тужилаштву БиХ и на тај начин ометати ток поступка – наводи тужилац Предраг Томић.
А таквих "потенцијала" тужилаштву познатих и непознатих је најмање 10.000, каже адвокат Миодраг Стојановић.
И ако већ не зна тужилаштво ко су потенцијални осумњичени с којима генерал Савчић не би смио да контактира, како ли ће знати друга страна у поступку!?
Једна неодређена, недефинисана, правнички неаргументована формулација. Ја мислим да то суд неће једноставно моћи прихватити јер је то неизвршиво – додаје адвокат Стојановић.
Правнички неаргументовано и чињенично недоказиво је и кривично дјело које се опптужницом генералу Савчићу ставља на терет.
Не командна одговорност, како је то у шаблонским оптужницама исписивано раније, већ да је био "помагач" у извршењу наводног геноцида од 11- . јула. У споменутом термину генерал је међутим, био далеко од Сребренице, у одбрани нападнутог села Борике.
На своју руку је напустио болницу и дошао да помогне ВРС у тешким борбама које су се водиле у рејону Трескавице, тамо боравио све до почетка јула 95, када је дошао у рејон Борика имајући у виду један озбиљан напад Армије БиХ из заштићене зоне Сребреница и Жепа на село Вишњица и читав тај рејон. И тамо боравио све до одласка на западнокрајишко ратиште. Нити је био у Сребреници нити је на било који начин партиципирао у овим радњама које су наведене у оптужници – навео је адвокат Стојановић.
Но то ће одбрана да доказује у поступку. И да се поново бори са ретроактивном примјеном строжијег Кривичног закона БиХ само за Србе.
Јер до тужиоца Предрага Томића као да није стигла седам година стара вијест из Стразбура о пресуди против БиХ у предмету Мактоуф и Дамјановић.
Превидио је тужилац и све сљедеће пресуде Уставног суда БиХ, поништене управо због ретроактивне примјене Кривичног закона.
Извор: РТРС
