U Evropi studira 37,2 miliona lica, a na fakultete najviše idu Rusi /osam miliona/ dok je najmanje studenata u Lihtenštajnu /960/.
Prema najnovijim podacima, ruski, turski, njemački, britanski i ukrajinski studenti zajedno čine 54 odsto ukupnog broja evropskih studenata.
Izvještaj iz 2015. godine pokazuje da je većina studenata /82 odsto/, upisala "teorijske programe", a samo 15,6 odsto "strukovne".
Programe koji direktno vode do najviših istraživačkih kvalifikacija, odnosno doktorata, pohađalo je 2,6 odsto studentske populacije.
U većini država studenti upisuju tzv. "ISCED nivo 5A" kojim se stiču prvostepene diplome i magistrati. U BiH, Kazahstanu i Italiji gotovo svi studenti spadaju u tu grupu.
U Hrvatskoj, Grčkoj, Estoniji, Francuskoj, Letoniji, Turskoj i na Kipru najmanje četvrtina studenata pohađa strukovne programe, a u Belgiji čak 49 odsto.
U treći, najviši stepen obrazaovanja najviše ulažu nordijske zemlje – od dva odsto u Švedskoj do 2,4 odsto BDP-a u Danskoj.
Oko dva odsto BDP-a ulažu Kipar i Ukrajina, a manje od jedan odsto Slovačka, Hrvatska, Rumunija Italija, Bugarska, Azerbajdžan, Armenija, Gruzija…
U desetak zemalja, među kojima su Francuska, Slovenija, Češka, Island, Danska, Belgija i Švedska, udio porodica u finansiranju studiranja niži je od deset odsto.
Prema podacima prikupljenim iz evropskih visokoškolskih institucija, u Hrvatskoj, Srbiji i Slovačkoj, od 2010. do 2013. godine, broj studenata koji su prekvalifikovani za posao koji sada rade veći je za deset odsto.
U mnogim evropskim zemljama, posebno u razvijenim, kao što su Danska, Velika Britanija i Holandija, udio visokoobrazovanih među nezaposlenima je mali.
Izvor: Srna
