– Када све себеремо, долази се до цифре од 32,3 милијарде евра, што би био огроман подстицај, јер чини скоро 30 одсто БДП-а региона вриједног 100 милијарди евра – наводи се у аналитичком тексту објављеном на веб страници РСС-а, који потписују генерална секретарка те организације Мајлинда Брегу и њена замјеница Тања Мишчевић.
План је, како истичу, веома конкретан – улагање у одржив транспорт (путеве и жељезнице, повезивање главних градова региона), у чисту енергију, животну средину и климу, дигиталну будућност и људске капацитете, али и јачање приватног сектора и повећање инвестиција.
На крају, али не и мање важно, план позива на изградњу заједничког регионалног тржишта, што ће премостити економски јаз између економија Западног Балкана и Европске уније, напомиње се у тексту.
Челнице РСС-а такође упозоравају да ће због пандемије "ковида-19", према неким процјенама, Западни Балкан имати најгору рецесију у посљедње двије деценије од минус 5,1 одсто.
– Слаб капацитет здравства, велико ослањање на кретање капитала и, у неким случајевима, велика зависност од туризма погоршаће размјере и трајање пада економске активности у региону – пише у тексту и подсјећа да су неке економије региона у другом кварталу имале пад БДП-а од 20 одсто, што је у великој мјери посљедица колапса туризма (Црна Гора).
Ипак, ауторке напомињу да има и добрих вијести, с обзиром на то да се очекује опоравак раста у региону од 3,4 одсто идуће године.
Поводом штета које је регионалној економији нанијела пандемија, у анализи се наводи да је пад директних страних инвестиција у 2020. већ достигао 40 одсто и да дефицит текућег рачуна цијелог региона износи шест одсто БДП-а, што је највише у посљедњих пет година.
Такође се истиче да су млади нарочито тешко погођени, да је њихова незапосленост порасла за 27 одсто на скоро 800.000 особа, док је незапосленост жена достигла 53 одсто. Укупна незапосленост у региону је, додаје се, само од марта до јула порасла у просеку за 15 одсто.
Поводом удара пандемије на туристички сектор, констатује се да је шест економија Западног Балкана забиљежило пад доласка страних гостију од 75 одсто у првој половини 2020. у односу прошлу годину, и да ће за повратак на ниво прије корона кризе бити потребне три до четири године.
Излаз из тренутне ситуације могућ је, кажу, удруженим радом на остваривању заједничких циљева, где Брегу и Мишчевић истичу као приоритет Програм заједничког регионалног тржишта од 2021. до 2024, који чине циљане активности у четири кључне области – слобода кретања робе, услуга, капитала и људи, укључујући међусекторске мере, као што су зелени коридори.
– Према студији Свјетске банке, оваква јача интеграција тржишта Западног Балкана могла би региону донети додатних 6,2 одсто раста БДП-а – подсјећа се у анализи.
Такође се наводи потреба усклађивања инвестиционих политика региона са европским стандардима и добрим међународним праксама, промоција региона страним и инвеститорима са западног Балкана, развој регионалног дигиталног простора и његова инеграција у паневропско дигитално тржиште и коначно, као и реализација зеленог програма РСС-а.
– У пракси то значи боље путеве и жељезнице, више бољих послова, здраву конкуренцију, чистији ваздух, ријеке… У оваквим временима, чвршћа сарадња добија још већи значај – закључује се у тексту.
Извор: Глас Српске
