Закључцима са Форума је, између осталог,
предвиђено да се утврди простор службене и јавне употребе писма и да се
службена употреба изједначи са употребом стандардног језика – што значи да гдје
год се употребљава стандардни језик, обавезна је и употреба ћирилице.
Неопходно је у јавности, посебно у образовном
систему, развијати свијест о значају ћирилице, одњеговати љубав према том писму
и код корисника стварати навике његове не само обавезне, него и спонтане
употребе. Рад на подизању језичке и културне самосвијести подразумијева сарадњу
власти и струке, али и већа издвајања за развој науке и подршку раду и
активностима Друштва наставника српског језика.
Да би се постигли бољи резултати у области
језичке културе, потребно је појачати наставу српског језика и књижевности,
увести као обавезне предмете српског језика и српске културе на универзитете,
те оснажити лекторска удружења и лекторске службе.
Потребно је такође инсистирати на језичким
правима Срба на цијелој територији БиХ, јер их ни декларативно нема у
Ливањском, Посавском, Западнохерцеговачком и Херцеговачко-неретванском кантону
у Федерацији БиХ, гдје је у уставима тих кантона службени језик „хрватски и
бошњачки“, а службено писмо – само латиница.
Фронтал

