Srđan Puhalo

Страх

Читам неки дан одговор једног од коментатора мојих колумни који каже да би имао много тога рећи тј. написати, али га је страх. Могу то разумјети и прихватити, све је то људски, али запитајмо се какав ми то онда живот живимо?


Бојимо се да не изгубимо посао и новац, пријатеље, углед у друштву или да нас неко у мраку не пребије. Посао се нађе, прави пријатељи ће остати уз вас без обзира на све, а бити важан у друштву које је дубоко криминализовано и корумпирано и није нешто за чим треба жалити. Трпљење бола од батина је индивидуална категорија.

Страх је наш свакодневни пратилац, али поставимо питање да ли тај страх оправдан или неоправдан. У највећем броју случајева неоправдан, и у томе јесте проблем. Зашто не смијемо да кажемо ,, Цар је го", иако је то очигледно?

Сама чињеница да живимо у просјеку око 70 година, истина жене нешто дуже, и да својом ћутњом одобравамо сав лоповлук и неправду, је поражавајућа. Нову прилику за живот без страха нећемо добити, а нисам сигуран да је гурање „главе у пијесак" прави начин за пут у рај. Ако гријешим, онда је у рају поприлично досадно, јер је пун полтрона и медиокритета.

Због чега је тешко рећи да су наши чинили ратне злочине, да је неки политичар корумпиран или да живимо тешко? Па, сви то веома добро знамо.

И док ми скупљамо храброст да проговоримо о ономе што нам смета, вријеме пролази, а све мање личимо на људе, а све више на магарце који ћуте и трпе.

Једном сам у Политикином Забавнику, а гдје друго, прочитао Гандијеву мисао о томе како треба живити свој живот. Ганди каже „Да би био сретан требаш мислити својом главом, кажеш то што мислиш и понаш се у складу с тим што говориш".

Једноставно, зар не?

Komentari
Twitter
Anketa

Da li Novak Đoković treba da se vakciniše da bi nastupao na turnirima gdje je uslov da teniseri budu vakcinisani?

Rezultati ankete
Blog