Srđan Mazalica

Пад црвеног тетријеба

Идуће седмице у Српској бирамо нову Владу. Изабрали бисмо је и раније, да спрега неке минорне странке из ФБиХ и Централне изборне комисије - „нек` комшији цркне крава“, није пролонгирала конституисање Вијећа народа у РС.


Али добро, буџет са економском политиком, и са свим припадајућим законима ће ступити на снагу и почети се примјењивати од 1.јануара 2011. године. Велики успјех, с обзиром да у Федерацији Владе и буџета ни на видику... Велики успјех, с обзиром да математичке коалиције (програмску нећу ни спомињати) на нивоу државне заједнице ни у сновима...

Идеја о грађанској БиХ је пропала, а њени политички извршиоци сами су је издали зарад личних амбиција, углављивања у фотеље и рјешавања незбринутих страначких кадрова. Етнички и вјерски хетерогена друштва могу да буду економски успјешна само ако у свом уставо-територијалном уређењу уваже подјеле које постоје у друштву, и које су реалност. Расподјела средстава друштвеног богатства према етничким критеријумима (а не економским) у етнички хетерогеним друштвеним заједницама ствара економску неједнакост и дубље етничке подјеле, него што си чак и лабава федерална заједница претежно моноетничких ентитета може приуштити.

Зашто Хрвати у БиХ немају љевицу?!

Њихова (сталним подметањима и прегласавањима од стране бошњачких политичких партија) крајње девастирана политичка заједница, није у стању развити истински политички плурализам, који ће кроз надметање идеологија створити претпоставке за оптималан економско-социјални развој друштва. Без рјешавања базичних националних питања, нема ни развоја демократије.

Хрвати у БиХ сада воде одсудну битку за своја политичка права, и ма колико год се сада чини да је та битка непотребна, то је битка за опстанак. Схватили су то и њихови политичари, који су стали у заједнички фронт, упркос бројним међусобним разликама и свађама, а прије њих то је схватила и њихова интелигенција.

Угроженост индивидуе подстиче нагон за опстанком и узрокује често надљудску снагу, а угроженост политичке заједнице ствара способне политичке елите. У недостатку визије и лидерства политичара, млади, образовани и луцидни босанскохерцеговачки Хрвати створили су мрежу интернет портала које прати 40% хрватског становништва (док само 5% Срба и Бошњака прати српске и бошњачке портале, јер Срби и Бошњаци имају своје електронске медије) и промовисали идеолошку подлогу за борбу за њихову равноправност коју су почеле слиједити и политичке елите.

Сарајево, згрожено што „коцкоглаве босанске католике задојене гангашким поскочицама“ не може уклопити у своје излизане стереотипе о фашистоидном и политички запуштеном становништву, прави потпуно незграпне и бесмислене потезе. Сарајево, у жељи да идеологијом грађанства и мултиетничности подјарми Србе и Хрвате, губи идеолошку битку и остаје усамљено и политички изоловано у БиХ и региону.

Златкоцид

Након изборâ, нисам очекивао овакве самоубилачке потезе од Златка Лагумџије, по мени ипак, једног од највјештијих и најлукавијих политичара у БиХ. Логика заобилажења ХДЗ БиХ и ХДЗ 1990 (који су освојили око 90% гласова хрватског бирачког тијела) којом се очекује подобних шест Хрвата у клубу Хрвата у Дому народа Парламента ФБиХ, с којима би се у другом кругу гласања могла изабрати Влада, ипак превиђа да „криминализовани“ Човић контролише двије жупаније и да може блокирати конституисање истог тог Дома народа. Тако да зец остаје у шуми, а политички партнери из минорних хрватских странака, ХСП и НСРзБ, насамарене будале; које ће код Хрвата добити епитет издајника и на сљедећим изборима остати испод цензуса.

У ситуацији кад је у међународним круговима све мање утицајних људи који вјерују да је Златко Лагумџија спас за БиХ, посљедње што смијеш себи дозволити је да испаднеш кривац за агонију конституисања власти у БиХ. Властохлепство политичара грађанско-љевичарске провенијенције (који би ипак морао имати појачани сензибилитет за мање конститутивне народе и етнонационалне мотиве мањих група) и патолошка мржња према Човићу, иде толико далеко да се прави савез са тајкунско-црнокошуљашким представницима Хрвата, и долази у сукоб са самим собом, и сопственом идеолошком чистоћом, која је увијек била најважнији аргумент (а често и једини) у камчењу подршке извана, а које је све мање.

Битка коју воде политички Хрвати са политичким Бошњацима у ФБиХ, отупила је оштрицу сарајевске сабље надвијене над Републиком Српском, и дијелом због тога што сваки конфликт кошта, оставила нам простора да се позабавимо нашим економско-социјалним проблемима, и да, излазећи из кризе, што прије створимо претпоставке за континуиран и дугорочан развој, кроз одрживо и несметано финансирање јавних потреба, које не представља проблем развоју привреде и друштва у цјелини.

Одговорно понашање у заједници нам, ипак, оставља обавезу да наше политичке савезнике не оставимо на цједилу...

Komentari
Twitter
Anketa

Kada bi imali dovoljno novca za kupovinu novog automobila, koji automobil biste kupili?

Rezultati ankete
Blog