Ове године универзитети широм свијета обиљежавају 100 година од рођења Маршала Меклуана.

Универзитети у Њемачкој, Норвешкој, Италији, Канади, Пољској, Шпанији, Британији и Холандији су припремили посебне догађаје како би још једном јавности нагласили значај рада Меклуана.

Не знам да ли неки од наших факултета има намјеру да на неки начин обиљежи годишњицу рођења Меклуана. За сада се информација о томе не може наћи на интернету.

Ко је Маршал Меклуан?

Меклуана сматрају изузетно харизматичним, контроверзним и оригиналним мислиоцем нашег времена који је општеприхваћен као отац науке о комуникацији и медијима и, што је најзначајније, пророком информационог доба. Најпознатији је као аутор термина „глобално село“ који је популаризовао у својим књигама 60-их година прошлог вијека а који неки погрешно тумаче као назив за покушај стварања друштва једноумља и контролисаног мишљења. Насупрот томе, сам Меклуан је објаснио, а ми то данас и сами осјетимо да „глобално село“ у ствари омогућава максимално неслагање о свим питањима јер омогућава презентацију различитих мишљења.

"Основни циљ образовања се може резимирати као вјежбање перцепције"

Вјероватно сте као и ја чули изјаве неких овдашњих политичара, интелектуалаца и других ауторитета у којима они тврде да је све "ствар перцепције".

И Меклуан је то закључио убрзо након што је почео радити као професор студентима који су били само неколико година млађи од њега. Наиме, Меклуан се шокирао спознајом да се осјећа удаљен од њих генерацијама иако је стварна разлика у старости била само неколико година а потом је схватио да то има везе са начином учења. Та спознаја га је одвела на пут истраживања утицаја медија на појединца.

"Медиј је порука"

Позната Меклуанова изјава. Медиј не само да преноси поруку већ је и сам порука. "А садржај поруке је – публика". Медиј је продужетак људских чула. Појава новог медија мијења дотадашњи начин живота. Док није постојала сијалица хирурзи су могли оперисати само док има дневног сијетла. Сада оперишу и ноћу. Промијенили су начин рада и живота. Ауто је продужетак ноге. Брже се долази до циља. И, наравно, мијења и стил живота. Телевизијске слике захтијевају наше пуно учешће, обузимају нас потпуно – производе исти ефекат на нас као и наше чуло додира. ТВ генерације нису задовољне уско специјализованим знањима – оне желе пратити све.

Шта је интернет? Интернет је продужетак мозга. Глобални мозак – како су га назвали кибернетичари и други стручњаци који се баве проучавањем овог феномена. Интернет генерације не само да желе пратити све већ се и "мијешају" у све. Свако "забада нос" у живот и посао других и то се не може спријечити.

Перцепција

Франсис Бејкон је прије 400 година изјавио "Наш мозак је умрежен тако да нас превари".

Перцепција је процес који се користи при интерпретацији и организовању утисака (који се односе на податке које добијамо путем чула вида, слуха, мириса, окуса и додира) како бисмо формулисали смислено разумијевање окружења и догађаја. Перцепција зависи од претходних искустава, образовања, одгоја, и сл. из једноставног разлога што се све дешава у мозгу појединца. Постоје бројне књиге и друге публикације о тој теми и о томе како преко чула добијамо податке о којима информација потом разним каналима "путује" кроз наш нервни систем како бисмо у неком моменту донијели одређен закључак. Ми смо оно што читамо, гледамо, слушамо... А, то нам сервирају неки други људи. Што више знамо више перципирамо, што више перципирамо више селектујемо, што више селектујемо више памтимо, што више памтимо више знамо... и тако у круг.

Можда Срђан Пухало који овдје има блог некада и о томе нешто напише.

У сваком случају, перцепција зависи од наших претходних искустава и усвојених знања и ставова. То је и основни разлог што су сви наши закључци и промишљања субјективни. Па вас питам: коме ћете вјеровати мени (која сам субјективна) или властитим очима које само информацију преносе до мозга који такође доноси субјективне закључке??? Ја кажем – ономе ко има више доказивих аргумената.

Интернет

Интернет је нешто сасвим друго. Интернет омогућава да добијемо не оно што мислимо да нам треба већ оно што нам заиста треба. Укуцавањем кључне ријечи за вршење претраге ми ћемо добити различите информације о питању које нас интересује. Нема потребе да трошите вријеме скупљајући новинске чланке, публикације и друге документе. Укуцате, на примјер, ко су најбогатији људи у .... (гдје год) и добијете низ информација од којих сами одаберете оне које сматрате довољно документованим.

Ако тражите одговоре на питања као што су слободна воља, зашто људи лакше усвајају митове и легенде од научно утврђених чињеница врло лако можете доћи на занимљиве странице као што је ecco.vub.ac.be на којој група професора и истраживача са неколико факултета објашњава те феномене и презентује налазе различитих истраживања. Бесплатно. Наравно, свој закључак морате донијети сами. Можда и наши сенатори имају сличну страницу? У сваком случају, вриједи провјерити.

Интернет мијења наш начин живота. Није све питање перцепције. Све је питање приступа релевантним и документованим информацијама и личног интереса. Увијек је било тако. Оно што је ново је да се данас информације гомилају стравичном брзином и да су приступачне све већем броју људи. Скоро сваки дан долази до нових открића. Налаз једног истраживања поништава налазе оног претходног. Информације протичу великом брзином а како бисмо их лакше апсорбовали сервирају нам их у сликама, графикама, табелама. Дошло је до заглушења. Бука је превелика и не можемо све пратити. Битно је да, како напомиње Меклуан, схватимо да "онај ко тражи разлику између образовања и забаве не зна ништа ни о једном ни о другом питању." И да увијек имамо на уму наше урођене, природне слабости и способности.

Због тога се надам да ће неки од наших универзитета обиљежити 100 година од рођења Меклуана који је дао непроцјењив допринос нашем разумијевању медија и њиховог утицаја на нас. Он је то заслужио.