Milko Grmuša

Утицај блога на политичке процесе

Да ли блог може имати утицај на политичке и, уопште, друштвене процесе? Наравно да може. Блог је средство комуникације. Уколико успије да укључи критичан број људи у ту комуникацију, односно уколико успије да наметне теме које су битне одређеном броју људи, логично је да он може итекако да утиче на доношење одређених политичких одлука.


Међутим, ајде да одмах демистификујемо термине "политички процес", "доношење политичких одлука" и "политичка комуникација". Теоретичари, новинари, професори и остали досадњаковићи који живе од тога да једноставно начине компликованим, те да на томе потом зарађују тако што компликовано објашњавају другима тако да то постане још компликованије, нека не наставе читање овог текста. Ем ће се увриједити, ем мени и није стало да ми они буду читалачка публика.

  • Политичка комуникација јесте сваки вид комуникације између људи који се макар у неком сегменту дотиче политичког процеса. У принципу, ријеч је о свакој комуникацији чији предмет није уско везан за поље приватнога.
  • Политички процес представља скуп различитих етапа које почињу политичком комуникацијом (разговором о питањима чији значај превазилази ниво чисто индивидуалног интереса), а завршава се доношењем политичке одлуке.
  • Политичка одлука јесте она коју доноси релевантан политички субјект, а чија имплементација се односи на већи број грађана у друштву.

Ствари треба још више поједноставити: ради се о томе да ако водите блог на начин да је он, с једне стране, довољно занимљив одређеном броју људи, а с друге да има релевантан садржај, ви добијате прилику да у данашњем времену које карактерише интернет са својим супер-брзим протоком информација утичете знатно више на одређене (политичке) процесе, из простог разлога што на располагању имате веома моћну технологију-која не кошта ништа.

Примјер "Случаја Press RS" веома је илустративан у том смислу. Након што се на овом блогу покренула односна тема, исту је преузео и одређен број онлајн медија у Републици Српској и БиХ. Будући да је и све више политичара присутно на интернету, један од њих је одлучио да се у све то и директно умјеша. Бранислав Бореновић, посланик ПДП-а у Народној скупштини Републике Српске, блогер, политичар који има свој твитер налог а преко кога сам му и поставио конкретно питање, одлучио је да то моје питање постави сутра на сједници Народне скупштине у оквиру њеног тематског дијела "посланичка питања".

Питање које сам му путем твитера поставио гласи:

@BBorenovic ево једно посланичко питање: који су рационални разлози због којих је Влада РС дала 50.000 КМ Press RS-u за израду портала?

А ево и његовог одговора:

Одлично питање, Сутра иде директно као посланичко питање. Ако неко има интересантних питања шаљите да их писмено или усмено поставим.

Дакле, шта се десило у посљедњих пар дана?

Прво је отворена једна тема, која има пуну чињеничну позадину. Затим су ту тему пренијели неки други онлајн медији. Потом је тема разрађена. За то вријеме развила се жива дебата на интернету, а креирана је чак и фејсбук група која се директно бави том темом. И напосљетку, непосредно пред сутрашње скупштинско засједање, прича је конкретизована кроз питање које ће један народни посланик да постави Влади Републике Српске.

Сама чињеница да се дошло до те фазе да један посланик поставља овакво питање које је покренуто путем блога јесте доказ да чак и у једној средини у којој није развијена интернет комуникација ни близу њених реалних потенцијала могу да се покрену теме које су од значаја за јавност, а које не "гурају" класични медији. С обзиром да је ово први случај у Српској (а вјерујем и у БиХ) да се путем блога намеће једна оваква прича, рекао бих да од сутра интернет више нико од домаћих политичара неће моћи да схвата неозбиљно као што је до сада био случај. Лично, драго ми је да је управо блог показао да итекако може да буде озбиљно (политичко) комуникационо средство, чак и на овом простору.

Сљедећи корак мора бити озбиљније инволвирање квалитетнијих новинара и људи који промишљају о друштвеним, економским и политичким процесима у интернет комуникацију. Они имају сложен задатак: с једне стране, потребно је да намећу на озбиљан начин озбиљне теме, док је с друге стране потребно опет да убаце и мало неозбиљности, односно да све то учине довољно занимљивим да се просјечан домаћи интернет корисник задржи на њиховим текстовима и порукама, те да схвати суштину истих. Тад ће и политичари бити принуђени да се укључе и цијелу ту причу, јер њих ето тамо гдје се могу добити гласови. Просто, то је тако, и ту није ништа спорно.

На тај начин се обогаћује политички процес, озбиљно се нарушава "монопол на истину" класичних медија који су одавно престали да буду објективни информатори јавности, и, што је најбитније-даје се могућност сваком од нас да постане активан дио политичког процеса, а не само пасивни и безутицајни посматрач.

То је кључни моменат.

 

(Текст је објављен на блогу Милка Грмуше, а Фронтал га у цјелини преноси уз одобрење аутора).

Komentari
Twitter
Anketa

Treba li napraviti još migrantskih centara u BiH kako bi se pomoglo vlastima Unsko- sanskog kantona?

Rezultati ankete
Blog