Miloš Grujić

Кредит везан за страну валуту? Добродошли у пакао!

Кредити са валутном клаузулом или у страној валути, који су се прије неколико година чинили као добро рјешење и олакшица, већ дуго су превелик терет за грађане и предузетнике.


Раст курса швајцарског франка у односу на друге валуте је све који враћају кредите везане за швајцарски франак довео на руб очаја. Прогнозе економских аналитичара око даљег кретања франка су различите.

Осим оних који примају дознаке из Швајцарске у францима, нико се није жалио на низак курс франка и на валутну клаузулу у уговорима прије неколико година. У доба кад су подизали кредите под понуђеним условима људи који су узимали кредите у францима нису били жељни авантуризма. Једноставно, свако је рјешавао своје проблеме на начин на који је мислио да је тада најбољи. Након силног раст курса франка намеће се питање гдје је граница између жеље финансијских институција за профитом и (легалног?!) искориштавања ситуације.

Поштено је рећи да су сви који су узимали кредит били у прилици да проуче уговоре и кретање разних валута па и ЕУРИБОР-а и да, ако то до тада нису знали, спознају да су промјене вриједности и односа валута веома честе, те да готово више не постоје кредити који се одобравају уз фиксну каматну стопу. Осим тога, поштено је признати да нико није законски натјеран да узме кредит. Сматра се да је свако ко је испунио услове да добије кредит далеко од категорије "социјални случај" и да је размишљању о врсти, условима и висини кредита посветио више времена него избору ципела.

Цијена новца

Каматне стопе у пословним банкама зависе од четири фактора: трошкова извора новца који банка добија (нпр. камате на депозите), трошкова банке (плате, ренте, амортизација), премије за ризик дужника и профитне марже.

Претпоставимо да је висина ЕУРИБОР-а за шест мјесеци два посто. Ради поједностављивања примјера рецимо да на тај износ банка из Босне и Херцеговине додаје један посто као зараду банке из иностранства и три посто за своју зараду која укључује и премију за ризик неиспуњења обвеза клијента. По овом примјеру, дужник у Босни и Херцеговини уговара и треба да плаћа каматну стопу на кредит од шест посто - варијабилно.

Други случај је са валутном клаузулом. По теорији, валутна клаузула је инструмент заштите кредитних, осигуравајућих и других финансијских институција у условима нестабилне домаће валуте. У уговоре се уводи због високих стопа инфлације и нереалних показатеља раста цијена (индекса раста цијена). Валутна клаузула, по аксиоми, није шпекулативна већ заштитна клаузула којом се износ неког уговореног износа, на примјер износ отплате кредита, исплата осигуране своте или премије код животног осигурања, "веже" уз курс "стабилне валуте" или корпу валута. Уговарањем валутне клаузуле уговорне стране се желе заштитити од могуће девалвације (у случају повјериоца) или ревалвације (у случају дужника), које би довеле до повећања или смањења уговореног износа.

Упркос овом теоретском приступу, мишљења стручњака око валутне клаузуле су веома различита. Чињеница је да увођењем валутне клаузуле банке настоје да елиминишу курсни ризик и да грађани, али и предузећа, често потпуно несвјесно - у жељи да што прије дођу до новца пристају на закључивање уговора о задуживању уз валутну клаузулу. Стога је најзгодније направити пројекцију властитих прихода и тражити кредите-у домаћој валути, за које сте сигутни да ћете у сваком случају моћи враћати.

Стручњаци који се залажу за укидање валутне клаузуле сматрају да валутна клаузула која се намеће домаћем дужнику на кредите није поштена нити логична, јер домаћи дужник зарађује у домаћој валути и нема могућности ни знање да се заштити од валутног ризика. Ова група економиста сматра да ако неко тражи девизни кредит банка му може одобрити у тој валути и он ће ануитете подмиривати у девизама. Међутим, ако грађанин или предузетник добије кредит у домаћој валути, мора га моћи враћати у домаћој валути без обзира на курсне осцилације.

Реакција државе?

Раст швајцарског је терет за швајцарски извоз и туризам, али и трговину јер висок ниво франка одводи грађане у куповину у сусједне земље. Због тога и Швакцарска тражи рјешење за стабилизацију промјене курса.

Познато је да је, у свим земљама било притисака на банке и владе с циљем смањивања каматних стопа или продужетка рока враћања кредита и утврђивања законотости понашања банака. Сви притисци нису дали значајније резултате.

Већина економиста, поготово либертаријанаца, сматра да држава има моћ, али не треба да реагује због валутних клаузула у уговорима о задуживању или због давања кредита у другим валутама. У случају да се упустите у расправу са онима који подржавају ово мишљење бићете засути аргументима типа да је и банкама у интересу да се кредити враћају и да "банке нуде могућност преласка на индексацију у еврима", "банке нуде и могућност да се уради рефинансирање кредита", "банке нуде и могућ-ност да се активира хипотека и одустане од кредита", "банке су нудиле и нуде веома много инструмената за заштиту од оваквог ризика"... "Све ове мјере и инструменти заштите коштају, али сложићете се, елиминишу нежељене ситуације". А држава би својом реакцијом субвенвионисала кориснике таквих кредита и направила дискриминацију".

Упркос оваквим тврдњама, мађарска влада одлучила је помоћи грађанима који имају проблеме при измиривању стамбених кредита индексираних у страним валутама и одредила је максималне вриједности швајцарског франка, евра и јена у таквим позајмицама. Према споразуму који је договорен с банкама, вриједност швајцарског франка у стамбеним кредитима ће бити фиксирана на 180 форинти, а за евро ће износити 250 форинти.

Тај фиксни курс за враћање стамбених кредита важиће до краја 2014. године, а дужници могу одлучити желе ли се у њега укључити или ће и даље наставити отплаћивати кредите по стварном курсу.

Код нас по овом питању, за сада, тек у медијима има реакција. Чини се да власти сматрају да "приземним причама" о укидању девизне клаузуле или ревизији уговора о кредитима не могу придобити нове поене код гласача.

Можда ће ова ситуација са промјенама курса и валутним клаузулама доћи као отрјежњење. Можда је и мјера НБС по којој је учешће за стамбене кредите 20 посто најбоља заштитна за грађане.

Komentari
Twitter
Anketa

Na šta najviše trošite novac?

Rezultati ankete
Blog