Miloš Grujić

Прави патриотизам

Док се сиромашна и средња класа бори у Авганистану и већина Американаца једва спаја крај с крајем, ми ''мега-богати'' имамо изузетне пореске олакшице.


Једино брза и велика акција може спријечити да се сумња претвори у безнађе. Колико год то звучи невјероватно, ово су ријечи једног од три најбогатијих људи на планети- Ворена Едварда Бафета.

Бафет је један од најуспјешнијих инвеститора на свијету. Највећи је акционар, предсједник и главни извршни директор компаније Беркшире Хатавеј. По подацима часописа Форбес, његово богатство на почетку године износило је 47 милијарди долара, а годинама је међу три најбогатија човека на планети.

Због генијалних прогноза и потеза на берзи стекао је надимак „Пророк из Омахе“. Међутим, упркос великом стеченом богатству, познат је по животној филозофији и штедљивости. Кажу да не носи мобилни телефон, нема компјутер у канцеларији, увијек путује економском класом и већ деценијама одјећу купује на распродаји у истој продавници. О његовој изузетној скромности говори и обећање да ће након смрти, углавном преко фондације Била Гејтеса, подијелити 99 одсто богатства. Бафет сматра да се наслијеђивање треба ограничити јер гуши предузетнички дух. Сам Гејтс тврди да је на његову одлуку да се повуче са чела Микрософта утицао управо Бафет.

Иако му је Гејтес један од најбољих пријатеља-Бафет нема удјеле у Микрософту. Бафет каже да не разумије како настају и фунцкионишу ИТ компаније-и не улаже у њих. Више воли компаније чије је будуће пословање и зараду лако предвидјети, јер производе једноставне ствари које ће свима требати и за сто година као што су намјештај и одјећа. Осим тога, највише воли фрашизе, посебно које имају „трајни производ“ попут Кока-Коле. Сматра да ће производ који се успјешно продаје дуже од вијека конзумирати и наши унуци.

Интересантно је да Бафет није присталица класичне диверзификације портфеља и претјеране „активности“ на берзи. Препоручује мањи број пажљиво одабраних компанија и довољну количину готовине за корекције портфеља.

За разлику од већине улагача, Бафета одликује стрпљивост. Уопште не гледа дневне извјештаје са берзе већ на основу својих анализа и убјеђења одабере акције неке компаније, купи и чека. Напротив, радује се негативним трендовима кад сви панично распродају-јер тада може јефтино да докупи акције које преферира. Већина његових улагања била је управо онда када су сви биљежили губитке. Бафет је сматрао да тада компаније, чије акције је куповао само пролазе кроз тешкоће и да су цијене по којима он купује - „распродаја“.

Тако је седамдесетих година прошлог вијека купио удјеле у осигурању Геико за око 46 милиона долара. Геико је тада пословао са проблемима, а Бафет је тврдио да је то тек привремено. Био је у праву. Прије неколико година његов удио у Геико-у је вредио око милијарду долара.

У недавно објављеном коментару у Њу Јорк Тајмсу Бафет је, између осталог, рекао да су он и његови пријатељи „били дуго мажени од стране Конгреса“ и да је коначно „вријеме да влада озбиљно схвати расподјелу терета жртве''. Каже да је прошле године платио 6,93 милиона долара пореза. „То дјелује као много новца, али представља тек 17,4 посто мог опорезивог дохотка“, каже Бафет. Компарације ради, истиче да је просјечна пореска стопа за запослене у његовој компанији 36 одсто. Човјек тражи од Владе да њему и његовим пријатељима узме још новца!

Овај симпатични господин није „инстант“ патриота. Свој патриотизам и филантропију доказао је безброј пута. За разлику од неких богаташа, познато је поријекло сваког његовог долара и висина плаћеног пореза сваке године.

И хоће да плати још пореза.

Из његовог примјера бисмо сви, неки више, а неки мање, могли да научимо.

(www.grujinsvijet.com)

Komentari
Twitter
Anketa

Na šta najviše trošite novac?

Rezultati ankete
Blog