Milko Grmuša

За пар мјесеци вас очекује велико повећање цијена-припремите се, ако можете

Већина људи на овим просторима већ једва саставља крај с крајем.


Заправо, та фраза је већ отрцана-данас је, више но икад, и простим оком видљиво да људи више заиста немају пара. Жалили смо се и до сада око тога, муке је увијек било, али данас је заиста неподношљиво за већину. Е сад, оно што тек треба да вас забрине јесте радикално повећање цијена основних артикала које ће се десити кроз пар мјесеци.

О чему је ријеч?

Континуиран раст цијена више не представља било шта необично. Модерну економију одликује стална инфлација. Само, постоји разлика између постепеног раста цијена и коликог-толиког раста примања, с једне, и наглог скока цијена и непромјењених или чак и смањених прихода, с друге стране. Оно што људе на овом простору очекује улази у ову другу категорију. Дакле,

цијене ће скочити много. Ваша примања ће остати на истом нивоу као што су тренутно, а многи од вас ће остати без посла, те примања уопште неће имати.

Један разлог раста цијена већ сам споменуо (перманентна инфлација као одлика савремених привредних система). Сљедећи узроци јесу:

  • глобална економска криза, која је далеко од свога краја

Рецесија која се свијету десила прије пар година само је била најава и блага манифестација онога што ће се тек десити. Криза није ни близу завршетка, просто зато што основни узроци који су довели до ње нису уклоњени. Штавише, глобални децисион макер-и у чинили су потпуно погрешне кораке у борби са рецесијом. Они су пожар гасили бензином, а посебно се у том контексту "прославила" администрација Барака Обаме. Основни узрок тренутне кризе јесте у томе што постоји огроман дисбаланс између сектора производње, потрошње и финансијског сектора на глобалном нивоу.

  • домаћи привредни систем, чија хронична застарјелост и неефикасност почињу све више да коштају

Није ништа ново што имамо привредни систем какав имамо. Али, проблем је у томе што свијет иде, док ми стојимо, а све више идемо и уназад. Природно, то кошта. И то много. Нисмо конкурентни, заправо-далеко смо од тога. Наш спољно-трговински дефицит је огроман, и ми смо на прагу дужничког ропства. То за посљедицу има чињеницу да смо препуштени на милост и немилост страним кредитним организацијама, банкама и компанијама, које диктирају цијене робе коју купујемо, а од тих пара које ми њима дајемо они понекад нама одобре понеки кредит, који смо им ми дужни да вратимо са каматом.

  • домаћи политичко-управни систем, који не да не спроводи, него онемогућује промјене у привредном систему и његову рехабилитацију

Политичко-административни фактор представља кочницу у реформи и транзицији привредног система. Тај апарат одликује нестручност и корумпираност. Уз то, људи који чине тај апарат све су алавији и све их је више. Сви желе да се запосле у администрацији јер су једино ту сигурна примања. То ствара вишак потражње за тим радним мјестима, која се купују. То корумпира читав систем, и не само то: више нико не жели да ради онако како треба да се ради, јер нема сврхе: нема стимуланса за оне који би радили добро, а нема ни казне за оне који раде лоше. Огроман бирократски апарат продукује огромну корупцију у земљи, оптерећује привреду, гуши приватну иницијатицу, дјелује погубно по морал људи у друштву. Наш данашњи политичко-бирократски апарат највише подсјећа на онај отомански при самом крају Отоманске империје: турска бирократија је тада онемогућавала модернизацију Империје, вукла ју је у прошлост и тако довела до њеног слома и распада.

Ова два задња узрока имамо већ дуже времена. Проблем је што је свијет све динамичнији, а ми све заосталији. У времену нестабилности и кризе друштва са неадекватним политичким и привредним системом посебно су осјетљива на глобалну кризу и прва од ње страдају. Стога, проблеми у тим секторима више но досад ће утицати на повећања цијена.

Сљедећи узроци који ће утицати на радикално повећање цијена које ће нам се десити у наредних пар мјесеци су:

  • велика суша која нам се десила

У посљедњих неколико мјесеци били смо свједоци елементарне непогоде која нам се десила. Суша је начинила огромну штету домаћим усјевима. Овдашње власти нису прогласиле званично елементарну непогоду, и то из два основна разлога:

  1. То би значило да би радници радили мање, и то посебно они у привреди, односно приватном сектору. Тајкуни који углавном контролишу приватни сектор нису дозволили политичарима да донесу такву одлуку и тако плате оно што би иначе морали да плате у нормалним државама.
  2. Стање елементарне непогоде показало би сав јад, чемер и неспособност овдашњих влада: оне немају ресурсе, капацитете и знање како да се боре против таквих ситуација. Оне не знају шта да чине ни у нормалним, а поготово у ненормалним приликама. Стога, проглашење елементарне непогоде попут лакмус папира јасно би показало какви неспособњаковићи воде ове државице на овом простору.

Суша је, како горе већ написах, нанијела огромну штету усјевима. Храна ће нужно да поскупи, и то прилично. Мораћемо, стога, више да је увозимо и тако се хранимо. А онај ко извози храну може и да диктира њену цијену. Не сумњајте да ће он да издиктира највећу могућу. А ми ћемо бити принуђени да је платимо, просто зато јер морамо да једемо. Логика је јасна.

  • Привреда, конкретно Републике Српске, везана је за страна предузећа

Фирме у Српској приватизоване су на начин да је уништено оно што је у њима ваљало, а оно што у њима није ваљало сад не ваља још више. То практично значи да оне углавном више не производе ама баш ништа, него служе као увозници производа оних фирми које су их приватизовале. Те "наше" фирме, дакле, немају своју производњу и своје производе, већ увозе производе својих "мајки компанија". Те "мајке-компаније" диктирају, логично, цијену тих производа, и будући да је криза данас глобална-и цијене тих производа које ми овде купујемо биће све веће, из простог разлога што ће их дизати те стране компаније.

На примјер: ако је једну фирму из Прњавора приватизовала фирма из Србије, и то на поменути начин да је фирма у Прњавору постала само дистрибутивни центар за робу која долази из те фирме у Србији, онда ћемо сви ми који купујемо производе те фирме из Прњавора платити ону цијену коју одреди та фирма из Србије. А та ће фирма дизати цијену, јер је и ситуација у Србији лоша, те је и она принуђена да диже цијене. Потом ће предсједник Србије да се, због својих унутрашњих политичких потреба, хвалити како, ето, фирме из Србије све више извозе напоље. А предсједник Републике Српске ће нам објашњавати како је сјајно што односи двије републике тако фино напредују, а робна размјена је на све већем нивоу.

А ви сте ти који плаћате цијену хвалисања два предсједника.

Према томе, постоји више озбиљних разлога због којих ће цијене да скоче, и то много. А повећана цијена једне робе утиче на повећање цијене друге робе. И то је ковитлац који у себе увуче цијене већине робе на тржишту, и то оне која се купује и која је животно битна.

С обзиром да није извјесно да ли ћете живи да се извучете из тог ковитлаца, те да овдашње власти немају благог појма како да на ове проблеме одговоре, очекујте све запаљивију политичку реторику у наредном периоду. Политичари ће се свађати више но икад, страсти ће се све више палити, како бисте ви заборавили да немате чиме да пошаљете дјецу у школу.

Ово ће све да се деси. Већ је почело да се дешава и не постоје механизми који могу да ублаже удар који нас очекује у наредном периоду. Једино што можете да учините јесте да размислите да ли ћете нешто да промјените у својој перцепцији након што тај удар прође, или ћете по старом.

Одлука је само ваша.

Komentari
Twitter
Anketa

Na šta najviše trošite novac?

Rezultati ankete
Blog