Dragan Čavić

Економска криза у РС под утицајем глобалне економске кризе (III)

У јануару 2009. године тадашња Влада РС припремила је програм изласка из кризе која је узрокована глобалним економским поремећајима. Иако нисам био политички активан, тада сам, због професионалног интересовања потрошио много времена и проучио цијели овај пакет тзв мјера и написао анализу.


ТРЕЋИ ДИО

(*С обзиром да је анализа мало опширнија, редакција Фронтала је донијела одлуку да је објави у наставцима).

Наставак другог дијела

 

Уочљиво је да у Мјерама Владе нема квантификације тренутног стања новца од извршене приватизације код ИРБ. На почетку на страни 4. наводи се да је од приватизације Телекома и Нафтне индустрије укупно остварено 1,6 милијарди КМ. Прије три дана премијер је изјавио на трибини у Бијељини да Влада има 1 милијарду на рачунима од приватизације. Дакле 600 милиона је потрошено у непуне двије године. Питање је у шта је потрошено, ко је трошио и под којим условима?

У ствари ништа се о стању у ИРБ не зна осим да постоји, да има младог директора који је неки дан купио себи службено ауто (најновији БМВ) и да тај потписује све што му се нареди тако да ће једнога дана за те своје потписе имати времена да размишља. Било би добро да Служба за ревизију са Чеком на челу што прије изврши ревизију пословања ИРБ, па бисмо вјероватно имали шта да чујемо, а чућемо једног дана.

Кључна примједба на све програме државне интервенције ради ублажавања глобалне економске кризе односи се на транспарентност ових државних новчаних пласмана. Како ради ИРБ са парама од приватизације, ту од транспарентности нема ни Т, а по овом програму владе који је описна спецификација намјера, највећи дио интервенција може постати привилегија повлаштених група које су у блиским односима са владајућом структуром.

У програму Владе на страни 5. стоји да ће се из средстава ИРБ у 2009.години пласирати 85,6 милиона КМ у ХОВ (хартије од вриједности) а на страни 17 у тачки 1.4 стоји да ће се у муниципалне обвезнице пласирати 89 милиона.

Прво питање је - која је цифра тачна, прва или друга?

Друго питање је - да ли је ово продуктивна мјера у кризној економској ситуацији?

Треће питање је - колико је до сада откупљено муниципалних обвезница, које општине су их издавале, ко је одређивао услове под којим су општине вршиле емисију обвезница и ко је одобрио ИРБ да те обвезнице откупљују?

Четврто питање је - у шта ће потрошити новац општине чије је обвезнице откупила ИРБ?

Пето питање је - да ли су општине које су издале обвезнице већ кредитно задужене у мјери која им не дозвољава даље комерцијално задужење (10 % годишњег буџета у ануитете и камате по кредитима)?

Из свих ових питања намеће се само један одговор, онај ко је емитовао обвезнице једини зна за шта ће трошити паре од продаје вриједносних папира ИРБ-у.

То су углавном инфраструктурни пројекти водоводи, канализција, топлификација, путна локална мрежа. Међутим, то су и фонтане, тргови, паркови, спортске дворане, фудбалски терени и слично.Трошити новце од приватизације у овакве локалне пројекте је срамотно у вријеме рецесије, а да не кажем нешто више.

Влада у ствари кроз ова средства спрегом својих страначких кадрова у општинама и кадрова у надлежним агенцијама, министарству финансија и ИРБ кредитира политичке пројекте обећане у изборној кампањи 2008.године.

Не би проблем био да су то њихове страначке паре, од продаје њихове имовине, али су то паре свих нас, а не мале страначке олигаршке групације. И у томе је проблем.

То је и начин да се изигра закон који ограничава комерцијално задужење општина, и у ствари то је кредитирање које се описује као куповина хартија од вриједности, које нико и не купује осим ИРБ.

Откуп хартија од вриједности, као и њихово прометовање је шпекулантски посао у којем купац ових вриједносних папира рачуна да ће на тржишту хартија од вриједности зарадити њиховом продајом за неко одгођено вријеме или да ће остварити већи каматни-интересни приход него од орочења вишка пара које има када обвезнице доспију. Може ли мотив ИРБ бити шпекулативни у вријеме економске кризе и ко у вријеме кризе живи новац којим располаже пласира у обвезнице са дугим роком доспијећа, поготово у земљи у којој тржиште хартија од вриједности има страховите осцилације. Хоће ли ИРБ за пар година ове обвезнице продавати банкама испод њихове номиналне вриједности ако упадне у кризу ликвидности?

Најједноставније речено, то што је неком из Владе РС или ИРБ пало на памет да откупљује муниципалне обвезнице, а овај програм Владе треба да послужи као формални основ за такав посао, представља кукавичије јаје уваљено Народној скупштини која давањем сагласности на овај програм мјера даје сагласност ИРБ да откупљује обвезница колико јој је воља, а општинама које су у тијесној спрези са властима омогући да емитују обвезница колико им је воља. И тако од готовине настане вересија.

Да у овој скупштини има имало одговорности за народ, давно би ИРБ поднијела извјештај у шта је све до сада потрошила паре од приватизације, а то спречава спрега посланика владајуће коалиције и Влада РС.

Једног дана све ће се знати, вјерујем да ће и Служба ревизије ускоро посјетити ову установу, а једног дана неко ће и одговарати за све мутне радње које се дешавају у ИРБ. Прича се у пословним круговима, ја то не могу тврдити да је истина, али гдје има дима има и ватре, да за одобрење кредита ИРБ, када прођу банковну процедуру и оду на коначно одлучивање у ИРБ, све пршти од корупције, јер зависно од висине одобреног кредита треба платити провизију некоме од оних који доносе одлуке, што у ИРБ што у Влади. Провизије се крећу и до 10% од одобрене суме, што већа сума то већа провизија. Има озбиљних разлога за сумњу о корупцији која се дешава у ИРБ. О томе причају и чиновници у банкама који обрађују такве кредите. Понављам да можда ово није тачно, а можда је и тачно. То најбоље зна министар финансија, ако је дошло до мојих ушију морало је доћи и до његових. До мојих руку сигурно није дошло, а до чијих је дошло не могу да тврдим осим да до мојих није.

Неко ће једног дана пропјевати. За сада неће јер се боје власти која им је утјерала страх у кости и јер они што су били приморани да дају мито такође кривично одговарају ако пријаве давање мита. Али и то ће се промјенити па ће свако добити оно што заслужује.

Откуп муниципалних обвезница треба забранити ИРБ-у и умјесто тога ограничити намјену средства ИРБ и у дијелу подршке пројектима локалних заједница кроз кредите и бесповратна средства, само на инфраструктуру која ће побољшати производну конкурентност и атрактивност локане средине као што су електрификација, хидромелиоризација пољопривредног земљишта, инфраструктура за индустријске зоне, основна инфраструктура и слично. Паре у износу намјењеном за откуп обвезница треба укључити у посебне стимулативне програме локалних заједница за подстицање програма запошљавања у малим и средњим предузећима.

(наставиће се)

Komentari
Twitter
Anketa

Da li razmišljate o odlasku iz BiH u narednih godinu dana?

Rezultati ankete
Blog