Dragan Čavić

Економска криза у РС под утицајем глобалне економске кризе (IV)

У јануару 2009. године тадашња Влада РС припремила је програм изласка из кризе која је узрокована глобалним економским поремећајима. Иако нисам био политички активан, тада сам, због професионалног интересовања потрошио много времена и проучио цијели овај пакет тзв мјера и написао анализу.


Четврти дио

(*С обзиром да је анализа мало опширнија, редакција Фронтала је донијела одлуку да је објави у наставцима).

Наставак трећег дијела


У поглављу Рестриктивне мјере за директне буџетске кориснике став 1.13. гласи

1.13. Обавезати, од стране Владе Републике Српске, све кориснике буџетских средстава да, прије расписивања јавног позива за јавне набавке, појединачне вриједности преко 60.000,00 КМ, траже сагласност Владе. Мјера се не односи на локалне заједнице.

Шта ће ова мјера донијети ако се већ знају намјере Владе? Било би интересантно чути од ове Владе ко гради и за које намјене гради пословни објекат непосредно уз зграду Владе на земљи на којој је требала бити само РТРС, а сада је зграда РТРС само мали грађевински додатак тој великој пословној згради. Увелико се говори да је то пословни објекат фирме „Интреграл инжињеринг“, и да ће цијела зграда бити продата институцијама Владе РС, као што су Пореска управа, Дирекција за путеве, Агенција за банкарство, Агенција за хартије од вриједности, Агенција за осигурање и сл.

Пореска управа је већ расписала тендер и било би интересантно ко је побједио на тендеру на којем је још само недостајала адреса на којој Пореска управа треба да буде, а та адреса је 20 метара далеко од зграде Владе.

У овом програму треба нагласити да се забрањује свим институцијама које припадају буџетском систему РС да купују непокретности, зграде и објекте као и да их граде.

А за оне који су направили погодност за једно приватно предузеће да добије грађевинску дозволу за градњу пословног објекта за тржиште удаљеног 20 метара од административног центра РС, и при томе још за познате купце који се финансирају од средстава пореских обвезника тек ће се чути.

Ово је невиђена дрскост владајуће олигархије.То је једини објекат у Бањалуци испред којег не стоји законом прописана огласна табла са подацима о објекту, инвеститору и намјени објекта. Ове табле нема јер се не смије знати о чему се ради. А да ли ће овај објекат бити купљен од новаца пореских обвезника у вријеме економске кризе тек ћемо видјети. Као што ћемо видјети из којих ће се пара градити нова зграда Народне скупштине, па концертна дворана, а онда и нови фудбалски стадион у Бањалуци. Вјероватно све из средстава од приватизације кроз разне аранжмане са унапријед познатим извођачима радова као допринос превазилажењу економске кризе.То ће бити највећи допринос повећању незапослености и новом богаћењу мањине уз сиромашење већине.

Формирање нових фондова

У следећим поглављима Програма појављује се концепција формирања нових фондова који треба да буду органи који ће промптно реаговати на ефекте кризе у привреди и аграру:

Подстицајне мјере у привреди - побољшање ликвидности привреде, развоја и додатног запошљавања

1.1. Формирати гарантни фонд Владе Републике Српске, који ће бити намијењен за привреду која има обезбјеђен пласман на ино-тржиште.

2.15. Доношење Закона о формирању гарантног фонда за почетне пословне активности и микробизнис у пољопривреди, због немогућности корисника да добију кредите путем пословних банака. Као гаранција враћања кредита користила хипотека на новоизграђене објекте и новонабављену опрему што би довело до повећања запослености, као и запошљавања дијела отпуштених радника због утицаја кризе, чиме би се избјегла социјална давања

Повећање извоза и смањење спољнотрговинског дефицита

1.4. Основати Интервентни фонд за дјеловање у специфичним кризним ситуацијама изазваним утицајем свјетске финансијске кризе, са почетним износом средстава од минимум 30,0 мил. КМ (приједлог да средства буду из приватизационих прихода), који ће служити у виду подршке са кредитним средствима за брзе интервенције извозним предузећима и предузећима која производе ради супституције увоза, као и за субвенционисање камата на кредите пословних банака, те подстицај и суфинансирање отварања и активирања ресурса и занимања која ће служити супституцији радних мјеста приликом отпуштања радника у вријеме трајања свјетске економске кризе (занати, мања предузећа са занатским опредјељењем, занатске задруге, омладинско-студенске задруге и слично).

Дакле два Гарантна фонда и један Интервентни фонд требају постати оперативна тијела за брзе интервенције код конкретних - лоцираних проблема. Нејасно је шта ће ови фондови конкретно радити , по којим ће критеријума пласирати средства за интервенције, са којим степеном ризика, а поготово није јасно колико ће новаца и одакле имати на оперативном располагању. Претпостављамо да су то средства од приватизације, а можда и дио средстава намјењених за подстицаје у пољопривреди. Формирање три нове бирократске структуре подразумјева да ће оне прије свега радити ствари на свом конституисању (простор, запослени, плате, статус, нормативна акта и сл.), а тек након тога могу почети да раде оно за шта су намјењени.

Њихов портфељ мора бити велики, па се рецимо оквир из буџета за 2009. годину гдје је предвиђено свега 10 мил КМ за подстицаје извоза не може уклопити у ову концепцију успостављања Гарантног фонда за извознике.

Сматрамо да је нова бирократизација непотребна и штетна и да се постојећим персоналним капацитетима администрације мора реализовати свака интервенција Владе (Министарства, ИРБ, Агенција за рурални развој и сл.). Логичније је стварати ад хок тимове који ће постојати док постоји проблем, а не укрупњавати администрацију која треба остати и када проблема нестане.

 

(наставиће се)

Komentari
Twitter
Anketa

Na šta najviše trošite novac?

Rezultati ankete
Blog