Milko Grmuša

Влада потпуно изгубила компас: Република Српска пред колапсом

Данас је и више него очигледно да у Републици Српској не постоји довољно снажна и хомогена структура која би се могла одупријети хаварији система и катастрофалним посљедицама које ће због тога да осјете грађани.


 

Недостатак интелектуалне, економске и политичке елите за посљедицу има то што данас немамо повезане људе који знају како да ријеше ове нагомилане проблеме у заједници. Мислим да ће и неко ко је дио система и естаблишмента ускоро да се усуди и изађе са јасном поруком да су политичке странке код нас, као такве, неспособне да дају рјешења.

И не ради се ту само о томе да је евидентно и да полако излази и у јавност чињеница да су овдашње политичке партије само пуки механизми колаборације персоналних интереса заинтересованих појединаца, које не окупља било каква идеологија, вриједности, програм и кохерентна визија развоја заједнице. Није ми требао Викиликс па да ми буде јасно да још увијек први човјек Савјета министара БиХ Никола Шпирић у разговору са страним амбасадорима говори да нема било каквог утицаја у странци чији је члан, односно да нема добре односе са Милорадом Додиком. Такође, не треба ми Сребренка Голић, бивша савјетница поменутог Додика, и актуелна министарка за просторно уређење, грађевинарство и екологију, рећи да се његови сарадници силно богате мимо својих законских примања. Све сам ово и ја и сви други грађани Републике Српске већ врло добро знао и без ових формалних признања самих чланова политичког естаблишмента. А та директна признања само су још један доказ колико су тај естаблишмент и читав систем на ивици понора, јер је позната она пословица да пацови први напуштају брод који тоне.

Према томе, није више ни битно шта ко и о коме прича. Битно је да не постоји стабилна структура која се бави реалним проблемима. Не постоји структура која има визију и која на тој визији заједнички ради. Ово су ми признали и многи чланови владајуће странке, и то не само они који су при дну хијерархијске љествице. Свако гледа себе, а Република Српска полако али сигурно остаје без кормилара.

Само у посљедњих двадесетак дана три момента су показала колико смо дубоко заглибили у живи пијесак хроничних проблема који нас муче, које нико није знао и(ли) желио да ријеши, а ни данашња власт неће тим проблемима да се бави на прави начин.

  • ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ПРИКРИЛА 105 МИЛИОНА КОНВЕРТИБИЛНИХ МАРАКА (52,5 МИЛИОНА ЕВРА) ДЕФИЦИТА

Главна служба за ревизију јавног сектора РС, дала је мишљење са резервом на Консолидовани извјештај Буџета РС за 2010. годину, а једна од највећих примједби је оцјена ревизора да је кумулирани дефицит РС већи за 105,8 милиона КМ од приказаног у Консолидованом извјештају Владе РС. Укупни кумилирани дефицит РС, оцијенила је ревизија, износи 772,8 милиона КМ, а не 666,98 милиона колико је приказала Влада РС. (Извор: capital.ba)

Према томе, Влада Републике Српске постала је толико очајна, или је, просто, толико заболе уво, да је почела директно да крши правне прописе и елементарна начела пословања у складу са принципом јавности. Наиме, Влада РС не само да више нема рјешење за нагомилане проблеме, не само да својим чињењем и нечињењем доприноси економском девастирању Српске, већ је на све то почела и да износи у јавност лажне податке о свом пословању, што је не само скандал паир еxцелланце, него и разлог да неко због оваквог очигедног несавјесног пословања и кривично одговара.

Једно од основних начела буџетског система јесте начело јавности, односно транспарентног трошења новца пореских обвезника од стране извршне власти. Влада Републике Српске не само да директно крши ово начело, већ се дешава и сљедећа ствар. Наиме, Народна скупштина, која једина има право да одлучује о расподјели и трошењу средстава пореских обвезника (да још једном, по хиљадити пут, поновим на овом блогу да се овде не ради о приватном новцу министара, него о новцу грађана који им јавна власт средствима фискалне политике одузима како би сервисирала одређене јавне потребе), одлучи да се се буџетска средства утроше на одређени начин. Потом Влада РС својим одлукама, а кроз варијанту реалокације буџетских средстава по одређеним буџетским корисницима, суштински потпуно другачије прераспореди та средства, при чему се дешава да поједина министарства и агенције још и додатно пређу црту, те потроше и више но што имају право.

Ово уопште није наивно. Ово није неки ситни прекршај. Енглеска парламентарна демократија, која има најдуговјечнију традицију на свијету и из које је настао модерни парламентаризам онакав каквим га ми данас познајемо, управо је настала тако што је енглески парламент своју реалну моћ црпио из финансијске контроле извршне власти, односно владара.

Кад је Џону Без Земље, краљу Енглеске из тринаестог вијека, послије крсташких авантура и пустоловина његовог брата Ричарда Првог (ко је пратио Робина Худа зна да је у питању Ричард Лавље Срце), понестало новца у државној кеси, он је био приморан да тражи паре од племића. Ови су пристали на то, али под једним условом: краљ је морао да им омогући контролу трошења тог новца, а морао је и да пристане на то да се оформи једна институција у којој ће се ти великаши окупљати и којој ће да подноси финансијске рачуне. Тако је 1215.године донесена чувена Магна Царта Либертатум (Велика Повеља Слобода) која је, између осталог, значила зачетак чувеног енглеског парламентаризма, који је касније прихватио читав цивилизовани свијет. Из тог документа, који је у Енглеској и дан-данас на снази, постепено се развијала енглеска парламентарна демократија. Према томе, поента модерног парламентаризма јесте у томе да парламент првенствено служи томе да омогућује спречавање самовоље извршне власти, да суверенитет даје онима који дају новац за финансирање система (а то су данас сви грађани), те да спречава злоупотребе те исте извршне власти.

Дакле, Република Српска данас је успјела да се цивилизацијски врати уназад осам стотина година, јер оно што су људи у тринаестом вијеку почели да спречавају и одбацују као лоше-ми данас поново уводимо.

Шта је све спорно у Консолидованом извјештају Буџета РС за 2010.годину, поред прикривеног дефицита од преко 100 милиона КМ?

- кршење закона (примјер: Влада је усвојила седам рјешења о реалокацији средстава у оквиру буџетског корисника, по истеку фискалне године. Код појединих буџетских корисника, као што су Министарство правде, Министарство унутрашњих послова, Министарство просвјете и културе, Министарство породице, омладине и спорта, створене су и евидентиране обавезе за које нису постојала расположива буџетска средства у 2010.години, што није у складу са чланом 39. Закона о буџетском систему Републике Српске).

- Није укњижен простор од 17 милиона КМ, а ријеч је, вјеровали или не, о згради Привредног суда (Због некоординације између Министарства правде и Министарства финансија није сачињен одговарајући образац који служи као основ за евидентирање у Главној књизи Трезора, те је пословни простор у вриједности од 16.937.926 КМ остао неукњижен).

- Расходи већи за 15 мииона КМ (Према налазу ревизије, укупни расходи су већи за најмање 14.814.107 КМ намјенских издвајања за борачки додатак и одликоване борце за 2010. годину који су исказани у 2010. години, те за 30 милиона КМ помоћи Фонду ПИО који су измирени са есцроw рачуна средстава приватизације.

Са рачуна приватизације је плаћено и још најмање 19.985.783 КМ на име расхода који се могу сматрати буџетском потрошњом).

- Репрограми без критеријума

- Концесије нити се плаћају нити се обрачунавају

- Жељезнице Српске буџету РС дугују 15 милиона КМ (О проблему Жељезница Српске већ сам писао).

НА ПРИЈЕДЛОГ ВЛАДЕ РС НАРОДНА СКУПШТИНА РС ЗАДУЖИЛА ЊЕНЕ ГРАЂАНЕ ЗА ДОДАТНИХ 265 МИЛИОНА КМ (132,5 МИЛИОНА ЕВРА) КАКО БИ КУПИЛА ЈОШ КОЈИ МЈЕСЕЦ ЛИКВИДНОСТИ СОЦИЈАЛНИХ ФОНДОВА

Већ сам писао како Република Српска 86% свог буџета расипа на трошкове јавног сектора и социјалу. Умјесто да новац инвестирамо тамо гдје ћемо од њега имати користи и у будућности, ми га бацамо, да бисмо се потом задуживало поново, а у будућности наш чекају-камате које ћемо морати да плаћамо. Сама чињеница да је Влада принуђена да се задужује како би фондови социјалне сигурности могли да исплаћују накнаде и пензије својим корисницима значи да сама власт признаје да је Република Српска крахирала, те да њена привреда више не може да функционише, а логично је да онда не може да функционише ни фонд пензијског осигурања, фонд здравствене заштите, као нити било који други јавни фонд. У принципу, једино што влада данас ради јесте задуживање наше будућности, како би се њен данашњи, пун привилегија положај задржао што дуже. А потом ће бити "привреду Републике Српске ни Ајнштајн не може да спаси", што је већ било прије више од десет година.

  • ЗА ПЕТНАЕСТ ДАНА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ ЗАТВОРЕНО 108 ФИРМИ

Овај поднаслов све говори сам за себе. Потпуно је логично из претходне двије премисе (нетранспарентно и незаконито владино трошење јавног новца, односно њено оптерећивање привреде социјалним наметима и новим задуживањем), да уз константну корупцију, бирократски јатаган око врата, нефункционалан и тром правосудни систем, катастрофално образовање које везе нема с тржиштем рада, непостојање слободног тржишта, партијску контролу економије, рекетирање фирми које прво врше Његови тјелохранитељи, а потом ко све стигне, општу неликвидност у систему, коју највише генерише управо држава-фирме бивају затворене. Заправо, једино треба да чуди како се неко данас и овде уопште усуди да покрене приватни бизнис. О томе треба писати неку психолошку студију.

Писао сам већ шта треба да се уради како би се почело мјењати ово катастрофално стање. Није у питању откривање топле воде, него је ријеч о стварима које одликује елементарна логика:

- Како ријешити проблем неликвидних јавних предузећа и како економију засновати на слободном тржишту и приватној иницијативи.

- Како се посветити регионалном развоју и у чему је његов значај.

- Како се патриотизам огледа данас у економском патриотизму и шта то значи по нашу привреду и егзистенцију.

- Како направити добар баланс између интереса послодаваца и радника

- У чему је важност већег тржишта

- Зашто држава мора да смањи порезе и склони се од привреде, коју не зна да води, али зна да уништава

- У чему је значај конкуренције

- Зашто је монопол толико проблематичан

- Зашто нам је насушно потребно да улажемо у натпросјечне, а не да их тјерамо од себе, и зашто је просјечно толико опасно

- Какви у будућности требамо да будемо да бисмо је имали и какав је то "нови Србин"

- Зашто је нашој привреди неопходан синдикат незапослених и како би исти помогао у социјалном дијалогу

- У чему је значај знања

- Зашто је централизација политичког система погубна

- Зашто је битно да се одрекнемо вриједности тоталитарне прошлости

- Зашто морамо преиспитати функционисање свог правосудног система

С обзиром да ове ствари о којима сам писао углавном не интересују конвенционалне медије, који имају своје разлоге за то, углавном сам и писао све ове силне текстове. А написао сам недавно и један који је најавио шта нам непосредно предстоји ако се нешто под хитно и битно не промјени.

Сад гледам како се све ово остварује. Ако је добро свима вама, добро је и мени.

Komentari
Twitter
Anketa

Na šta najviše trošite novac?

Rezultati ankete
Blog