Miloš Grujić

Нисмо најгори, али...

Босна и Херцеговина остварила је значајан напредак по скоро објављеној Форбсовој листи најбољих земаља за пословање. У односу на прошлу годину, када је била рангирана као 101. земља, сада је на 84. мјесту.


 

Овај утицајни пословни магазин тврди да је БиХ напредовала по многим критеријумима, али је, упркос оствареном напретку, и даље веома оптререћена истим проблемима.

Босна боље оцијењена од Србије

На врху Форбсове листе је Канада, а слиједе је Нови Зеланд, Хонг Конг, Ирска, Данска, Сингапур, Шведска, Норвешка, Велика Британија, те САД на 10. мјесту. На 134. мјесту најгоре је рангиран Чад, а на дну листе су и Зимбабве (133.), Бурунди (132.), Ангола (131.), Венезуела (130.), Камерун (129.), Хаити (128.), Мауританија (129.), Обала Слоноваче (127.) Иран (126.) и Гамбија (125.).

Нема потребе објашњавати зашто је БиХ најумјесније поредити са земљама у региону. Тако, према Форбсу, од земаља из нашег комшилука убједљиво најбоље оцијењена је Словенија и постављена је на 25. позицију. Македонија је на 35. мјесту, Хрватска на 41., Бугарска је шест мјеста иза, Румунија заузима 52. мјесто, Црна Гора једну позицију иза, а Албанија је на 64 мјесту.

У регији, Босна је предпосљедња, али за чак 11 позиција боље рангирана од Србије. Интересантно је да су све земље, осим Румуније и Србије, поправиле позицију у односу на прошлу годину. Најпријатније изненађење је податак је да је Босна напредовала за чак 17. мјеста.

„Форбс“ је као најслабију тачку у БиХ навео - бирократију (red tape), сврставши је по том критеријуму на 126. мјесто. Према имовинским правима је на 110. мјесту, по иновацијама на 103., пореским оптерећењима на 92., а по корупцији на 78 мјесту. По Форбсу, Босна је нешто боље рангирана по личним слободама и заштити инвеститора (у обе категорије на 76. мјесту), технологији - на 69 мјесту, слободи трговине на 39., а најбоље је оцијењена по монентарним слободама - ту је на 28. мјесту. За перформансе тржишта није оцјењивана.

Колико је Словенија одмакла од комшилука показује податак да ова држава није најбоље оцијењена само у категоријама: „монетарне слободе“, „пореско оптерећење“ и „перформансе тржишта“.

Као извори за састављање извјештаја наводе се: Heritage Foundation (за индекс економских слобода), World Economic Forum (извјештај о глобалној конкурентности); Transparency International (индекс перцепције корупције), Freedom House (индекс личних слобода), Svjetska banka (Doing Business), Централна обавјештајна агенција- CIA (World Factbook) и Property Rights Alliance.

Извјештај Форбса

Форбс у уводу констатује да је међуетнички рат у Босни и Херцеговини од 1992. до 1995. узроковао пад производње за 80 одсто и огроман пораст незапослености.

У осврту на претходни период у извјештају се наводи да се стање у Босни поправило од 1996. до 1999. године, али је раст производње значајно успорен од 2000. до 2002 године. Дио заостатка је поправљен од 2003. до 2008. године, када је стопа раста БДП-а расла више од пет одсто годишње. Међутим, БДП Босне је, одражавајући посљедице економске кризе, смањен за више од три одсто током 2009.

По овом часопису, велики изазови са којима се суочава Босна јесу велики владини издаци на државном, ентитетском и локалном нивоу за плате, пензије и помоћ незапосленима, те потенцијално растућа потреба за новим владиним зајмовима и пад директних страних инвестиција још од 2007. године.

Као један од главних економских изазова Босне наводи се смањење потрошње на плате у јавном сектору и социјалне накнаде у складу са условма ММФ-а за добијање нових средстава.

Као позитивна ствар се истиче да је реформа банкарског сектора убрзана 2001. када су „напуштени сви заостаци комунистичког система“ и да сада стране банке, „већином из Аустрије и Италије, контролишу највећи дио банкарског сектора“. Осим тога, сматра се да је увођење конвертибилне марке и њено везивање за евро повећало повјерење у банкарски сектор. Као успјешно се оцјењује увођење пореза на додатну вриједност, „што ће помоћи у сузбијању сивог тржишта под условом да то буде предвидљив извор прихода“.

Приватизација државних подузећа је била спора, посебно у Федерацији, гдје политичке међуетничне подјеле још отежавају сваки договор.

Два најтежа макроекономска проблема, по Форбсу, су значајан дефицит текућег рачуна и висока стопа незапослености, јер је велики дио економских активности и даље неслужбен и нерегистрован.

Као економски приоритети БиХ наводе се: убрзање интеграције у ЕУ, јачање фискалног система, реформа јавне управе, чланство у Свјетској трговинској организацији (WTO) и осигуравање економског раста подстицањем динамичног, такмичарског приватног сектора.

Истиче се да је Босна примила знатну количину иностране помоћи и да ће морати да оправда повјерење тако што ће спровести економске реформе како би убрзала наведени циљ-приступање ЕУ. Само у 2009. години, Босна је добила стандбy аранжман Међународног монетарног фонда (ММФ) највише због наглог повећања социјалне потрошње и фискалне кризе погоршане глобалном економском кризом. Тај програм имао је за циљ смањивање државне потрошње и јачање наплате прихода.

Судећи по брзини конституисања власти на највишем нивоу, брзини смањивања незапосленисти и креирања и кориговања закона, привредном расту и заштити права (малих) инвеститора усуђујем се превдидјети да ће БиХ за годину дана на овој листи, нанажалост, заузети нижу позицију од тренутне.

Komentari
Twitter
Anketa

Da li razmišljate o odlasku iz BiH u narednih godinu dana?

Rezultati ankete
Blog