Milko Grmuša

Diplomirani pravnik, specijalizuje se u oblasti poslovnog prava. Radi u Novomatic grupaciji u BiH. Publicista i kolumnista. Autor publikacije "Novi koncept Republike Srpske"

Milko Grmuša

Нова критична интелектуална маса - кључ опстанка РС

Да би се било шта могло помјерити с мртве тачке у Републици Српској која наставља да се гуши у пакленим раљама аутогенерисане корупције система, хронично неефикасног управног апарата, тајкунизоване економије коју подржава држава са својих механизмима присиле, затвореног и трулог политичког система-потребно је прво окупити здраве мислеће снаге око кључне идеје.


 

А то је ИДЕЈА НОВЕ СРПСКЕ ДЕСНИЦЕ, праћена и комплементарна са потребом дефинисања ПОЗИТИВНЕ СРПСКЕ ПОЛИТИКЕ У БиХ, чији би основни елементи били:

- слободно тржиште и привреда заснована на приватној иницијативи, а не на политичкој вољи

- експанзија цивилног друштва и минимизирање улоге државе, при чему држави остају одређене надлежности која она обавља ефикасно

- радикална редукција бирократског апарата и његова трансформација у рационалан и ефикасан административно-технички сервис

- смањење фискалних оптерећења и реформа фискалног система

- реституција

- културно-вриједносна рехабилитација

- активна српска политика у БиХ

Да би било могуће реализовати ову кључну идеју, односно њене конститутивне елементе, једна ствар је просто неопходна:

НОВА КРИТИЧНА ИНТЕЛЕКТУАЛНА МАСА

Потребно је увијек и на сваком мјесту бити свјестан једне чињенице: ништа ново се неће успјети урадити са носиоцима идеја које данас владају Републиком Српској и цијелим овим простором. Кад вам неко каже да је потребно у нешто укључити "признате интелектуалце и угледне академске фигуре" знајте једно-од тог посла нема ништа. Са тим људима ништа ново нећете направити. Са њима нема искорака. Ово стање у којем се данас налазимо јесте управо резултат њихових идеја. То су они. То су ти марксисти који су се школовали у неком другом систему, потом преко ноћи постали "заслужни" национални радници и ауторитети. То су ти неплодни, импотентни, стерилни типови који вам згаде живот кад их видите и чујете. Они су људи ништавила, апатије, хроничног песимизма. То су људи прошлости. И то су људи смрти. Њихове идеје су смртне. Они у свему препознају најаву скоре смрти. Они само виде неке завјере око себе и њихов одговор је једноставан: ајде да анатемишемо све око себе и да се затворимо.

Такође, "признати интелектуални ауторитети" листом подржавају актуелну политичку елиту. Заправо, они су листом подржавали и досадашње политичке елите. Зато су све оне на крају постајале исте. Конвергирале су у један учмали трулеж, који је систематски уништавао ма и наду у могућност суштинских позитивних промјена. Очекивати од тих људи да дају свој благослов и агреман некој новој идеји значи само једно: аутоматски пристати да ново буде у длаку као старо.

"Признати интелектуални ауторитети" хронично и цијелим својим бићем противе се горенаведеним циљевима. Цијели свој живот они су посветили немилосрдној борби против слободе, тржишта, цивилног друштва, индивидуализма, еманципације, уништења монопола и државне олигархије, смањења бирократије. Наравно, мјењали су пароле, сходно свом темељном убјеђењу да циљ оправдава средства.

Стога, тих и таквих треба се клонити у широком луку. Неће бити вајде ни од свих осталих који се интимно гнушају горенаведених циљева. Салонски љевичари су такође потпуно бескорисни. У принципу, треба знати да нас је веома мало, мање и него што мислимо кад смо песимистични, али да је то и логично: квалитет је у правилу раритетан. Снаге прогреса немају предност у бројности, већ у квалитету својих идеја и покретачких принципа. Идеје које су им супротне, иако већинске, немају будућност. Заправо, њихова будућност је уништење. Колективисти немају рјешење за све теже стање. Они се врте у круг, бијесни су, нервозни, луди. Али, биће уништени. Сами себе уништавају сваки дан. И то је добро.

Они су данас подјељени у двије групе. Први су они који воде систем. Други су они који их нападају, не зато што мисле да је њихова идеја лоша, но зато што мисле да је лоше реализују. Можете тако да чујете ове друге да предлажу да је рјешење национализација, регулисана привреда. Они нису против администрације, само мање или више наивно вјерују да она може добро да ради оваква каква јесте. Свакако, неки размишљају и у том правцу да администрацију треба чувати јер, хеј, треба запослити своје људе негдје касније. Наравно, није тешко видјети да је ријеч о пресипању из шупљег у празно. Нема ту рјешења, само рецепти за наставак агоније.

Сви слободномислећи умови, који знају и цијелим својим бићем осјећају слободу и који су и данас оптимисти требају да наставе да раде на себи. Прогресивна слободномислећа критична маса све ће бити утицајнија у Републици Српској. Она је њена будућност. Послије зиме долази прољеће.

Komentari
Twitter
Anketa

Da li su muškarci bolji politički lideri od žena?

Rezultati ankete
Blog