Miloš Grujić

Благовремено дјеловање

Једна бањалучка телевизија већ неколико седмица организује скупове у форми округлог стола. Учесници тих скупова су представници банака, брокерско - дилерских друштава, осигуравајућих друштава, агенције за банкарство, аутори стручних издања и студенти из области финансија.


Идеја организатора је да учесници скупа, дебатујући о економским и привредним темама и одговарајући на питања, приближе грађанима, али и стручној јавности актуелности, законске оквире, проблеме и потенцијална рјешења из области о којој је округли сто посвећен.

Овакви скупови често имају синергетски ефекат, јер се кроз причу о актуелностима у разним областима, осим препознавања проблема и предлагања рјешења подиже свијест шире јавности о начинима и потреби штедње, улагања и осигурања.

На округлом столу, на којем сам учествовао, након уводих излагања о стању и перспективана тржишта хартија од вриједност највише пажње је посвећено побољшању корпоративног управљања и свијести грађана о значају улагања и штедње за старост. Дакле, у фокусу су били не само власници већ и издаваоци хартија од вриједности.

Стручњаци се слажу да се, упркос финансијској кризи, велики губици на берзи могу приписати недовољном знању учесника о функционисању институција и тржишта хартија од вриједности. Засигурно, са овим знањем и искуством многи који су се „заиграли“ током еуфорије на берзи данас би се другачије понашали. Велики број људи је скупо платио лекцију која говори о томе да се на тржиште капитала не „улази“ са посуђеним новцем и кладионичарским расположењем.

За разлику од већине земаља у транзицији, које су „наврат - нанос“ извршиле приватизацију, развијене земље годинама настоје да, осим законске заштите, много енергије, новца и пажње посвете превентивном образовању учесника на финансијским тржиштима.

Мишљење стручњака који су од настанка бањалучке берзе укључени у њено функционисање, је да би се смањила вјероватноћа и посљедице понашања по обрасцу који се десио прије неколико година, потребно је, по узору на развијене земље, увести већ у школске уџбенике лекције које ће обрађивати личне финансије. Овакав начин се одавно показао као најјефтинији и најефикаснији метод подизања свијести о овом проблему. С тим у вези, треба поздравити иницијативу бањалучке берзе да се на овај начин осавремени шкоски програм.

У пројекту бањалучке берзе „виртуелна берза“ учествује око педесет школа из Републике Српске. Примјера ради, ако кроз тај процес 1. 000 школараца годишње стекне основна знања о функсионисању капитала, за пет година биће 5. 000 пунољетних људи који имају изграђену основу за понашање на тржишту капитала, односно развијену свијест о вођењу личних финаснија, улагању, штедњи и осигурању. То је значајан број када имамо у виду чињеницу да су предмети везани за финансијске инструменте и берзанско пословање изучавани само на завршним годинама економских факултета. Осим Бањалучке берзе, ниједна институција није организовала семинаре или округле столове намијењене грађанима, менаджерима привредних друштава и новинарима на теме везане за хартије од вриједности.

У опис посла запослених на берзи не треба да улази учење становништва, али ваљда је ово специфично поднебље. Данас, десет година након завшетка приватизације, много људи не зна гдје су „завршили њихови ваучери“. Невјероватно је да се на рачунима профитабилних акционарских друштава у Републици Српској, према грубим процјенама, по основу дивиденде акционара накупио“успавани” капитал у износу од око 27 милиона КМ. Само у билансима“Телекома Српске”, најпрофитабилне компаније у Републици Српској, као обавеза се води око 20 милиона КМ неисплаћених дивиденди. Тај новац није могуће исплатити због непотпуних података о акционарима. Ради се онима који не знају да поседују акције“Телекома” или вјерују да се ради о занемарљивом новцу, или су променили адресу, банку,... На листи акционара можда има и оних који су умрли, а није спроведена судска расправа.

Знајући све то, потпуно сулудо дјелује напор да онима који не брину о својој и подоричној имовини показујете како треба улагати или штедити. Зато, да би се искоријениле усађене негативне навике, малишане треба на вријеме учити како да најбоље располажу новцем.

(текст објављен у додатку ЕуроБлица - Новац)

Komentari
Twitter
Anketa

Na šta najviše trošite novac?

Rezultati ankete
Blog