Igor Crnadak

Нова школа економије Предсједника Републике

Иако ме је власт у Републици Српској научила да нема границе кад су у питању креативни начини на који замајавају народ и извлаче ово мало пара што је остало, био сам шокиран вечерас читајући на једном интернет порталу данашњу Додикову изјаву о томе да је излаз из кризе у отварању нових радних мјеста. Нема грешке, скоро за Нобелову из економије.


 

Формирање државне банке, смањење пензија и пребацивање тих пара у инвестиције, поклањање земљишта у индустријским зонама страним инвеститорима, другачија организација Владе, запошљавање стотину менаџера који ће водити државне фирме, трговински продор фирми из РС у Русију и још читав низ идеја просуо је Додик јавности, након састанка са групом економиста у свом кабинету. Нигдје у својој изјави, иако у њој наилазимо на читав низ приједлога који су у супротности са оним што СНСД - ова власт годинама ради, Додик не признаје грешке и не преузима одговорност за све лошији животни стандард обичног човјека и привреду РС пред колапсом. И нигдје објашњења зашто све то Додиков СНСД већ није провео у последњих шест година колико самостално владају. Само списак жеља, у комбинацији са бомбастичним најавама, које народ треба да прогута вјерујући да ће власт баш сад почети рјешавати економске проблеме у Републици Српској.

Режимски медији ће сад у офанзиву, да то што је предсједник поручио ‚‚приближе“ народу, али шта вриједи кад се ради о празној причи. Србија, која у регионалним оквирима солидно стоји са директним страним инвестицијама имала је у прошлој години укупно инвестиција у износу од 2, 2 милијарде еура. Бенетон и Фиат само су неке од великих компанија које улажу и запошљавају хиљаде радника у Србији. Међутим, Додик је, након састанка са економистима, рекао да и РС у наредном периоду чека 2 нове милијарде страних инвестиција. И ко зна колико хиљада нових радних мјеста, која су најбоља за излаз из кризе. Можете мислити. Србија муку мучи да са неколико мултинационалних компанија направи аранжмане и доведе инвеститоре, а наш предсједник само једном изјавом донесе 2 милијарде. Хеј, двије милијарде.

С друге стране, још увијек сам под утиском података и информација које сам сазнао за вријеме међународне економске конференције, коју су претходног викенда у Бањалуци организовали ПДП и Конзервативна партија Велике Британије. Ево само једног. У Битољу, другом по величини граду у Македонији са око 95 000 становника, потписан је уговор и започиње изградња друге фабрике једне јужнокорејске фирме за производњу дијелова за аутоиндустрију, која ће запослити 2500 радника. Није штампарска грешка, 2500 (словима двије хиљаде и петсто) радника. Погледајте по Републици Српској, од Требиња до Новог Града. Гдје су инвестиције, фабрике, погони у којима је запослено нових 20, 50 или 100 радника, да не говоримо о хиљадама.

Очигледно је да смо црна рупа од које сви бјеже, нико неће своје паре да доноси овамо. Није ни чудо. Немамо пореску стабилност, сваке године се нешто мијења и порески намети расту. Корупција је на сваком ћошку, скоро у свакој канцеларији и процјена је да никад није било компликованије и скупље покренути властити посао или довести страни бизнис у Републику Српску. Правна сигурност и једнакост свих појединаца и компанија пред законима и прописима је бајка у коју баш нико не вјерује. Само повлаштени добијају ИРБ - ове кредите, само се пријатељима опрашта неплаћен порез, дуг за струју или казна за кршење приватизационог уговора. Идеалан амбијент да потенцијални инвеститор побјегне главом без обзира, што је могуће даље. А, ево само једне ствари коју је предсједник могао конкретно затражити од власти на свим нивоима и која би више значила од свих данашњих набрајања шта би се могло урадити. Некада је то ПДП назвао ‚‚48 - 1“, план по којем сваки нови бизнис мора добити потребне дозволе за рад у року од 48 сати и по којем инвеститора то не смије коштати више од 1 КМ. Али, то је са овом влашћу немогуће, јер би значило губитак десетина, стотина хиљада марака за ‚‚мале Додике“ који би се у својим канцеларијама морали свести на оно што требају да буду – сервис за грађане, а не да грађани буду сервис за њихово богаћење.

Напад, како је то војнички назвао предсједник, на нова тржишта са нашим прехрамбеним производима је још један изум који треба да донесе економски опоравак. Па, са којим људима и којом пољопривредном, сточарском и живинарском политиком? Како ће то СНСД направити кад задња четири мјесеца није исплаћен подстицај за млијеко произвођачима у Републици Српској. Дакле, не говоримо о његовој висини или да ли је то довољно за конкурентност нашег млијека на тржишту, него о томе да га уопште нема. Тренутно Република Српска пољопривредним произвођачима дугује 30 милиона КМ за субвенције. И сад нам предсједник странке, која је у буџету предвидјела најмањи проценат за издвајања у пољопривреди у историји Републике Српске, поручује да је рјешење у ‚‚нападу“ на нова тржишта са нашим пољопривредним производима уз помоћ државе.

На крају, чињеница је да Република Српска, са мало преко милион становника и са солидним природним и енергетским ресурсима, може да се уреди као пожељно мјесто за живот, оптимизам се може вратити за 6 мјесеци или годину дана. Утучени, безвољни и песимистични људи могу да добију енергију, полет и осмијех на лицима у кратком року. Али, за то је потребан дисконтинуитет у односу на политику која је вођена задњих шест година. Без тога, Додикове најаве економског процвата су само још једна медијска бомба, попут 1000 техеранских агената који прате Додика или вехабија који хоће да купе имање поред његовог.

Komentari
Twitter
Anketa

Da li biste prije radili u javnom preduzeću za 1000 KM ili u privatnoj firmi za 1500 KM?

Rezultati ankete
Blog