1987

1978 - Коријен невоље

Кад ‘вако закрка бјелан, све стане. Човјек некако просто и природно почне размишљати о неким давно прошлим временима. Тако и ја. Прихватио се плусквамперфекта и тражим доба у коме се овде лијепо и добро живјело. Јесте да ме тангирају и ови нови брезобразлуци и овај нови снијег али су ми мисли некако саме бјежале далеко.


Негдје сам прочитао да су Норвежани најсрећнији и најзадовољнији народ на свијету. Кобајаги је горе код њих супер, имају те неке нафте и те неке рибе и баш им је добро. Не дају се у европску породицу народа, не знају шта ће са суфицитима. Када смо ми били као они? Јесмо ли уопште икада живјели срећни и берићетни к’о што су срећни и берићетни Норвежани данас? Бар упола толико? Бар мрву једну?

Изгледа да нисмо никад. Посна су нам брда и пасивни су нам крајеви, одвајкад. Ни Римљани нису градили путеве по Босни и по Херцеговини. Имали су ту једну цркву, негдје око Високог или је то било негдје око Лашве, са поповима који су једва чекали да се спусте у Далмацију и надишу Јадрана. Кад су дошли Стари нам Словени, нису дошли из ћеифа, него из чисте муке. На западу папа са својима, на истоку Константинопољ и Бугари, на сјеверу Хунгари а доле на југу море. Упадоше нам преци у ступицу, исту ону у којој се и дан данас налазимо.

И кад смо мало пустили коријене и направили прве државице, опет смо били мимо свијета. Кулин је Бан једини велможа који трговачким караванима није узим’о пореза и царина, него су потпуно слободно трговали по земљи и са народом му. То је само код нас морало и могло тако. Нису трговци имали вајде од трговине са нашом сиротињом па би им сваки динар пореза и царине кварио пос’о и одустајали би истог часа. Кулин без снаге, среће и памети. Док су се по Европи преписивале књиге и рађале секте, док су се главе одсјецале и благо губило због лошег преписивања књига и самовољног тумачења, ми смо опет били доњи. Нисмо имали тих писмених људи. Кад смо скренули у страну од званичних догми - папа на нас није слао војску да нас покоље, него једног или два писара да нас бар мало описмене. Срамота какви смо, нисмо вриједили ни да нас опљачкају и попале к’о људе.

Онда су нам дошли Турци и наравно били смо најзаосталији пашалук у великој Османској царевини. Од толико народа и толико земаља, ми најстражњи. Не само да смо били најгори него смо и кад су се покретале реформе, први устајали против. Крв проливали да задржимо постојеће стање, да останемо најгори.

Након Турака слиједе времена пропасти великих царевина и времена националног буђења. И ту смо заказали. Нисмо имали снаге да се пробудимо к’о сав нормалан свијет и да свргнемо душмане – душмани су од нас отишли сами. Ето видиш какви смо… отишли људи сами?! Нисмо имали памети да се организујемо у нешто што би личило на државу већ су нас Аустроугари силом прилика и невољно узели под своје.

То нам је наше историјско искуство. Другог немамо.

Komentari
Twitter
Anketa

Kada bi imali dovoljno novca za kupovinu novog automobila, koji automobil biste kupili?

Rezultati ankete
Blog