1987

Жутило

Нека и жутила. Воли наш човјек жуто. Волимо ми знат ко шта једе и облачи. Волимо имат у виду туђи прљав веш. Волимо бит лакомислени, површни. Волимо жуту штампу и жуто новинарство. Не разликујемо се по том питању од других народа и других држава.


Оно по чему се разликујемо – ми осим тог неког жутила, слабо шта друго и имамо. Најрадије се забавимо и завадимо око тривијалности. Јефтина сензација је оно што привуче нашу пажњу, нашу енергију, вријеме и новац. Слабо шта преостане за озбиљну причу, озбиљно штиво и аргументе.

Таква нам је и наша елита. Имамо ли ми уопште људе које жутило не дотиче, које жутило не занима, који не гледају саФунице, гранд продакшне, таленте и бигбрадере? Који слушају неку другу музику, читају неке друге књиге, уживају и занимају се неким другим по правилу озбиљнијим и досаднијим темама. Ако немамо таквих, ако их је мало - ваља нам их правит.

Ту и наше политичке партије имају своју улогу. Ваљало би да дио свог обраћања јавности, дио својих предизборних активности посвете и нечему што није жуто - баш оно озбиљној и досадној причи. Тешко је ту причу уклопити у неке шарене и занимљиве облике и форме. Не треба то ни чинити. Озбиљну причу, треба причати одвојено и посебно од жутила. Тек кад су одвојене и посебне, озбиљна прича и жутило добијају свој пуни значај. То су ствари које живе у одвојеним и паралелним свјетовима. И једно и друго је неопходно у политичкој борби Ако је жуто – нека буде баш жуто. Ако није жуто – грехота је да кокетира са жутилом.

Ево једног ситног али сликовитог примјера - ова нова ПДП акција цитата о“љубави” између Милорада Додика и Златка Лагумџије. То је једна типична жута идеја, баш као што су и ти цитати обично жутило. Једна таква идеја, једна таква провокација и у свом спровођењу у дјело треба да остане вјерна својим коријенима – жутилу. То мора да буде болдирано, масно, шарено, са карикатурама, комично, трагикомично, нападно, штонокажу шаком у главу… и све што иде са тим. ПДП реализација ове жуте идеје је потпуно безмуда, сива, некреативна… непрепричљива. Они себе сматрају к’о фол озбиљним људима а у ствари само су досадни и поприлично лијени – могли су бар на плотеру извући онај пано а не да селотејпом лијепе лого партије. Мене би, матеремимоје1955, било срамота окупити се и сликати испред онаквог паноа, дисплеја иликакосевећонобијелопапирнозове.

Елем, нека и жутила. Заиста желим да знам гдје наша Прва дама купује гардеробу. Ако је истина да наша Прва дама сједне у наш једини авион и скочи до Беча да тамо купује поклоне и крпице себи, дјеци и унуцима – онда желим то и да видим. То је задатак опозиције и то оног опозиционог жутог одјељење. Власт је бахата и биће бахата све док их не почнемо хватати ин флагранте. Сви имају те неке камерице и фотоапарате - па сликајте опозициони људи. Папарацо! Дај да истјерамо на сунце и на чистац сву ту лезиљебовићевску режимску булументу… ако она уопште постоји. Може то неко сматрати недостојним и испод нивоа финог и културног опозиционог рада. Поштујем и такав став али онда желим да видим приједлоге и резултате који су достојни и на нивоу.

Желим да прочитам како опозиција замишља реформу локалне управе, како ће ријешити дивље депоније по Српској, како планира да организује и финансира пројекте наводњавања великих пољопривредних површина, како да ријеши питање локалног финансирања и подстицања пољопривредне производње, како да се ријешимо прекобројних запослених у органима локалне управе, који су то критерији задуживања локалних заједница, како умањити утицај локалних моћника сивих еминенција, на који начин смањити цијену квадрата стана у новоградњи, како задржати људе на селу и како финансирати инфраструктуру по селима…

То што ја желим да прочитам нису двије или три простопроширене реченице. То су посебни“семинарски радови” на сваку од задатих тема. Да, баш тако – по двадесетак ситно куцаних страница… са све анализом стања, анализом законских ријешења, фуснотама, литературом, позитивним и негативним искуствима. Без штампарских грешака и са коректним преломом, молићу лијепо.

 

P. S.

Најгоре ми је оно када се два дана пред изборе појаве анонимни листићи папирићи са наводним прљавим вешом политичких противника – знате оно: викендице, кола, љубавнице, покрадене и пропале фирме… Та методологија је застарила има већ добрих 70 година – то је илегална комунистичка пракса између два свјетска рата. Наши је форсирају пред сваке изборе.

Komentari
Twitter
Anketa

Kada bi imali dovoljno novca za kupovinu novog automobila, koji automobil biste kupili?

Rezultati ankete
Blog