Srđan Puhalo

Srđan Puhalo je rođen 1972. godine u Foči, jer u Kalinoviku nije bilo porodilišta.Odrastao je u Kalinoviku uz pomoć roditelja, mnogobrojne familije i "Politikinog zabavnika". Čuvajući krave kod babe Radojke shvatio je da je život veoma težak, pogotovo u Kalinoviku. Do četrnaeste godine bio je učesnik dvije omladinske radne akcije, posjetio koncentracione logore Jasenovac i redovno se takmičio u "Titovim stazama revolucije", što je ostavilo neizmjerni trag na njegovoj krhkoj ličnosti. Srednju školu završio je u Sarajevu, a psihologiju je diplomirao u Beogradu. Iluzije je izgubio prilično rano, a nevinost dosta kasno. Preživio je dva rata, kao i veliku inflaciju u Srbiji, a onda je došao da živi u Banjaluku. Magistrirao je psihologiju u Banjaluci, a doktorirao u Sarajevu. Dobar je otac dvoje djece, a loš muž jedne žene. Nije nosilac nijednog ordena, ali zato ga krase mnogi epiteti kao što su soroševac, nevladinac, strani plaćenik, antisrbin, autošovinista, Bakirov Srbin. Mašta da postane profesor na Fakultetu političkih nauka u Banjaluci. Ima mnogo problema sa pravopisom, stranim jezicima, potencijom i holesterolom.

Srđan Puhalo

Samo psihijatar Puhala spašava

Ja: Dobar dan.

Psihijatar: Dobar dan, izvolite.

Ja: Doktore, treba mi pomoć!

Psihijatar: U čemu je problem?

Ja: Pa mislim da imam više problema.

Psihijatar: Kažite, kažite?

Ja: Pa čini mi se da sve nekako vidim crno oko sebe.

Psihijatar: Molim vas da mi pojasnite?

Ja: Pa recimo kada idem gradom sve manje vidim nasmijanih lica, svi se nešto smrkli i pričaju sami sa sobom. Takođe, ja u gradu ne vidim sve te sjajne i šarene izloge, već više primjećujem one natpise “Izdaje se”. Više me ni „Grand šou“ ne može razgaliti.

Psihijatar: Interesantno, od kada to traje?

Ja: Ma traje odavno, ali nikada nije bilo tako intenzivno kao sada.

Psihijatar: I…?

Ja: I znate više ne gledam RTRS, ne mogu da podnesem sav taj njihov optimizam. Znate kad čujem koliko će biti investicija u 2013. godini mene obuzme neki strah. Hoćemo li mi sve to moći izprojektovati, izgraditi, otvoriti, naplatiti, pitam se? Nekako mi više prija Alternativna i BN televizija. Kada čitam novine uvijek zapamtim koliko imamo penzionera, koliko nezaposlenih, a nikako koliko je u proteklih 6 mjeseci zaposleno. Javile su mi se simpatije prema Plavšićki i Kecmanoviću jer su i oni kao i ja zabrinuti, a to mi se nikada ranije nije dešavalo. Ja više nisam u stanju da se radujem ni otvaranju kancelarije Republike Srpske u Mostaru. Možete li to zamisliti?

Psihijatar: Dobro je što ste se javili? Vidjećemo, ima li još nešto što vas muči?

Ja: Ma imam i sumanute misli.

Psihijatar: Kakve?

Ja: Ma nakon gledanja pomenutih televizija nekako mi se sve čini da se pretvaram u stranog plaćenika. Dva puta dnevno idem u banku da provjerim da li su mi “legle” pare.

Psihijatar: Iiiiii?

Ja: I ništa, nema para.

Psihijatar: Pa naravno da nema!!!

Ja: Ali najviše me brine što sam umislio da mogu da predvidim budućnost.

Psihijatar: Kako to?

Ja: Pa recimo dešava mi se da kada govore o problemima sa izgradnjom puta na prevoju Čemerno, ja idem po kući i govorim “znao sam, znao sam”.

Psihijatar: Uh!!! Da li čujete glasove.

Ja: Samo “Glas Srpske”, jel to neki problem?

Psihijatar: Dobro je što ste došli.

Ja: I znate šta je najgore?

Psihijatar: Kažite, kažite?

Ja: Postajem agresivan.

Psihijatar: Molim?

Ja: Da, da hoću da se borim za svoja prava. Počeo sam sa pisanjem bloga, potom sam tužakao Vladu Republike Srpske, onda sam prešao na Twitter, pa sam učestvovo u šetnjama za “Picin park”, pa sam bio na protestima budžetlija. Bojim se šta će biti slijedeće?

Psihijatar: Stanje je veoma ozbiljno, a postoji mogućnost da ste i zarazni. Izbjegavajte kontakte sa drugim ljudima i starim društvom. Propisaću vam neke fine šarene tabletice pa dođite za mjesec dana.

Ja: Ali, nije mi knjižica ovjerena.

Psihijatar: Jeste vi medicinski radnik?

Ja: Ma jok, ja sam psiholog.

Psihijatar: Onda ću vas kolega zamoliti da ujutro za dobar dan, na gladan stomak, pogledate spot “Dobrodošli u Republiku Srpsku, a pred spavanje “Za ljepšu Srpsku”. Mnogima su pomogli, pa vjerujem da će i vama. Nekima vraća optimizam, nekima patriotizam, najveći broj njih uspava. Bilo bi dobro i da promjenite posao, recimo za ljude kao što ste vi najbolje bi bilo da se više druže sa životinjama i da što više borave u prirodi. Smanjite putovanja pogotovo u Federaciju BiH i pišite što više ćirilicom. Biće to dobro!!!

Komentari
Twitter
Anketa

Smatrate li da je bolje raditi u privatnom ili u javnom sektoru?

Rezultati ankete
Blog