Srđan Puhalo

Srđan Puhalo je rođen 1972. godine u Foči, jer u Kalinoviku nije bilo porodilišta.Odrastao je u Kalinoviku uz pomoć roditelja, mnogobrojne familije i "Politikinog zabavnika". Čuvajući krave kod babe Radojke shvatio je da je život veoma težak, pogotovo u Kalinoviku. Do četrnaeste godine bio je učesnik dvije omladinske radne akcije, posjetio koncentracione logore Jasenovac i redovno se takmičio u "Titovim stazama revolucije", što je ostavilo neizmjerni trag na njegovoj krhkoj ličnosti. Srednju školu završio je u Sarajevu, a psihologiju je diplomirao u Beogradu. Iluzije je izgubio prilično rano, a nevinost dosta kasno. Preživio je dva rata, kao i veliku inflaciju u Srbiji, a onda je došao da živi u Banjaluku. Magistrirao je psihologiju u Banjaluci, a doktorirao u Sarajevu. Dobar je otac dvoje djece, a loš muž jedne žene. Nije nosilac nijednog ordena, ali zato ga krase mnogi epiteti kao što su soroševac, nevladinac, strani plaćenik, antisrbin, autošovinista, Bakirov Srbin. Mašta da postane profesor na Fakultetu političkih nauka u Banjaluci. Ima mnogo problema sa pravopisom, stranim jezicima, potencijom i holesterolom.

Srđan Puhalo

Dezinfekcija, deratizacija i reindustrijalizacija

Prema zadnjem popisu u Doboju živi oko 77 000 ljudi.  Od tog broja prema podacima Republičke agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća u ovoj opštini bilo 16 565 zaposlenih, dok je 10 787 tražilo posao.

E više nije tako!

Privreda, i mala i velika, u gradu Doboju je funkcionisala vrlo prizemno, a prizemlja su u ovom gradu poptuno uništena i teško je reći koliko će ljudi ostati bez posla.

Od ugostitelja, pekara, trgovaca svega i svačega, preko stomatologa i privatnih medicinskih ordinacija, do nekoliko privatizovanih fabrika koje su nešto proizvodile sve je uništeno. Ostali su samo oni na budžetu, a i oni životare.

Neki od tih privatnika  su sigurno jedva sastavljali od prvog do prvog, drugi su radili nešto bolje i investirali tj. uzimali kredite da bi bili konkurentniji i efikasniji, ali je sigurno da su svi zapošljavali Dobojlije i svi su sada u dugovima.

Biće interesantno vidjeti koje su to mjere koje će entitetska i lokalna vlast ponuditi da se privreda u Doboju, i ne samo Doboju, pokrene, a sa njom zapošljavanje i sve ostalo. Tu najave radnih akcija, predizborni populizam, RTRS i prizivanje Rusije neće biti od pomoći.

Ako se Doboj ostavi na milost i nemilost tržišta i banaka plašim se da ćemo imati katastrofu veću i od same poplave, jer ni tržište ni banke svoj rad ne zasnivaju na humanizmu i socijalnoj pravdi.

Kada se počisti mulj, kada se sprovede dezinfekcija i deratizacija, kada zaboravimo heroje i volontere, kada  se pojede i popije posljednja konzerva od humanitarne pomoći gradonačelnik Obren Petrović i premijerka Republike Srpske Željka Cvijanović će morati ponuditi nešto konkretno i opipljivo tim ljudima u Doboju. 

Jer život je čudo, ali čuda se ne jedu niti se njima mogu platiti računi.

Komentari
Twitter
Anketa

Da li biste kupovali Huavej telefone ukoliko ostanu bez Guglovih aplikacija?

Rezultati ankete
Blog