Radmila Trbojević

Ne okreći se sine ili kako zaboraviti !

Nedavno je naša  javnost obaviještena da je u Srbiji  uhapšena grupa ljudi iz RS , osumjičena  za   ratne zločine, navodno počinjene u Srebrenici. Hapšenje Srba je uvijek spektakularno, bez obzira jesu li  ili  nisu kao  osumjičeni  dostupni  policiji. Nije li veoma simptomatično  da  nakon slučaja Mahmuljin, Džaferović i drugi (koji već pada u zaborav) odmah   hapse  grupu  Srba iz  RS  i  to  u  Srbiji ! To što se, kad su u pitanju Hrvati,  samo  treba domoći  Hrvatske   (slučaj Glavaš)  i  biti slobodan –  Srbi ne smiju  ni  komentarisati  - da se ne bi pomislilo da imamo nešto protiv Hrvatske, čija  predsjednica  ćuti i  zagonetno  se smiješi   - dok  oko nje  grmi:   Za dom spremni!

A  klupko osuda, kritika,  brojanje žrtava koje smo mi  Srbi pobili, počinje ponovo  da se odmotava u BiH. Posebno bode  oči   petetično lamentiranje   nekih   mladih srpskih   sociologa i  istoričara koji, udaljeni od srži  problema (i često jezički  polupismeni) zbog mladosti i neiskustva, ali upornim guranjem nosa u materiju koju  samo  teoretski  poznaju, sa   bezbjedne udaljenosti iz  Beograda, ali i zaštićeni u Banja Luci, pametni, naizgled dobronamjerni, nagovaraju  preostale Srbe u RS  da sami sebe pospu pepelom.(ŠTA NAS JE BRIGA ŠTO SE  DRUGI NE POSIPAJU, MI TREBA DA SMO PRIMJER- grme  puni  adrenalina, oslonjeni  na  novo objavljene  istine o  „pogrešnoj  percepciji  zločina „ , o  pretvaranju  žrtava u  krivce i obratno, lijući  krokodilske suze nad  svojim nesrećnim srpskim enticitetom  i „krvavoj municiji  koju spremamo za nove sukobe“ , pa pišu članke i eseje, samooptužujući  se do poniznosti, dodovoravajući  se bosanskim i  zapadnim  teoretičarima  koji  su  srpsko  pitanje  uvijek (1914 ,  1941, ali i 1992)  tretirali  kao neki opasni  virus, kao pogrešni gen, koji  nam ne  dozvoljava   da  konačno   budemo  civilizovani  i  kooperativni  Evropljani.

Mi samo treba DA PRIZNAMO KRIVICU  i kažemo da su ratovi, pogibije, junaštva, žrtvovanja nas  Srba itd. izazvani  isključivo našom krivicom, jer da nismo takvi  agresivni, skloni hajdučiji, otporu, ustancima i bunama - percepcija naših komšija, ali i drugih o nama - bila bi puno benevolentnija. Naša prošlost ne bi bila ni upola tako strašna i krvava da mi nismo sami sebi kopali  jame i dizali vješala.

Dakle, ili ćemo se  mijenjati  ili ne možemo ovakvi opstati ! Da li je baš tako? Ima li  išta u našoj  istoriji  što nas uvjerava da bi drugačiji  izbor za nas bio povoljniji?  Da li  bi, da  smo se odmah  predali, oni koji su nas  napali - odustali od toga da nas pobiju?! Zar treba da podsjećam na dokumente koji opovrgavaju  teorije o  tome da  su  se  pokolji  Srbima dešavali slučajno! Čak i  kad smo pristajali na sve – ni tada nam nisu poštedjeli  živote (Pokrštavanje Srba - Crkva u Glini,  Ilindan 1941  god.)  Ili  sve, baš sve treba zaboraviti, samo da bismo pokazali koliko smo spremni da sarađujemo. Kao  ono NE OKREĆI  SE  SINE !

Ali, ako naša elita ne shvati da će joj se  uzdrmati ne  samo snovi o srećnoj budućnosti   na  nekom udaljenom arhipelagu sa milionima na računu (jer pred tim iskušenjima poklekli su mnogi) - nego i sam život bez obzira koliko vjerovala u moguće pomirenje i ćutala na napade  na SVOJ  narod - ili odgovarala dvosmisleno, neubjedljivo kao mlada koja ne zna bi li sjela  ili  odmah  legla - misleći da je važno što su se dočepali  fotelja u  Sarajevu  pa mogu biti mirni   –  prihvatajući  strašan medijski rat protiv  RS, koji traje bez prestanka godinama -  ako  ne skupe  hrabrost da   g l a s n o   i uvjerljivo   kažu  da mi  kao  narod  nemamo  čega   da  se  stidimo    (nismo nikad ni imali) jer ni jedan narod nema gene ubica,  nego  su  ubice  i  zločinci   kukavički  pojedinci   iz  svakog naroda - tada ni  istine  koje  čuvamo  kao  svetinje ni  heroji  koji su za njih umirali – neće biti ništa  drugo do  gubitnici, koje će  neki  novi  istoričari  izbacivati  iz udžbenika  kao  nepotrebno smeće.

Zarad  nove srećne, budućnosti.

Komentari
Twitter
Anketa

Da li su muškarci bolji politički lideri od žena?

Rezultati ankete
Blog