Radmila Trbojević

Hrabrost po Sejfudinu Tokiću

Sejfudin Tokić, neharizmatični, zaboravljeni  bošnjački lider, hrabro, kao junak iz  hiljadu i jedne noći, ali on u po bijela dana, razvija zastave BiH  i Armije BiH, ispred  Skupštine Grada Banja Luka, nedaleko od spomenika umorenih banjalučkih beba. U samoj blizini crkve. Prolaznici koji su u čudu gledali, vjerovatno nisu mogli doći sebi da neko može da napravi takav ispad – pogotovo političar, koji pretenduje da vodi nekakav pokret. Ne znam tačno koji. Kakav god da jeste – nije mu na čast ovakav vođa.

Imajući u vidu šta pokreće većinu ljudi u ovom turbulentnom vremenu (iako  će  njegov čin   istomišljenici  sigurno  slaviti kao bezmjernu hrabrost) ja se, kao i većina običnih ljudi, pitam   šta  je u pozadini ovoga čina: ideje, novac ili seks!  

Seks mislim da nije - iz prostog razloga što mi Sejfudin djeluje suviše zapušteno, otrcano, rekla bih, bez sjaja u očima, što odlikuje muškarce koje pokreće strast. Nekad je on bio naočit muškarac, pa čisto ne mogu da vjerujem da se u medjuvremenu tako promijenio! Novac kao pokretač može biti, budući da je navodno propao u gajenju gljiva. Pa mu sada novac jako treba. Politika i veliki  novac su dva neodvojiva pojma – to znamo i mi koji nismo u politici.

Ali, paćenički izraz lica i poznata  terminologija (njegov narod ne može više da čeka, on narod mora uzeti stvar u svoje ruke  da bi konačno ostvario slobodu i uništio, ovaj put za sva vremena te četnike, tu separatističku djubrad u Banjaluci) siguran su znak da su ga strastveno obuzele vehabijske ideje. Tu zanesenost, tu zavisnot od pomenutih ideja – vidimo često u očima mladih ljudi, koji  ginu na očigled  onih koji ih  bez milosti šalju u smrt.

Prethodno smo imali priliku da čitamo njegove traktate o pomenutim temama. Neću da ih  ponavljam. Nameće mi se misao da Sejfudin  nije  bio u rovu u prošlom ratu. Jer, da jeste, da  je  iskusio takvu neopisivu sreću - ne  bi onako  nadahnuto  pozivao u rat.

Po Tokiću nama izgleda  nije bilo dosta pogibije očeva i sinova, osvete i prolivene krvi.

Meni je prosto nevjerovatno da je taj čovjek (znam ga od ranije) doživio takav duhovni i intelekutalni  slom, izgubio osjećaj za stvarnost u BiH – da je mogao da prihvati ideologiju koja objektivno ne može biti vodilja u ovako uredjenoj BiH – ili drugim riječima -  niko  ne može, novim sukobom, postići  n o v i  rezultat. Moguć je samo dogovor da se ovaj brak (koji  su u Dejtonu sklopili u naše ime) sporazumno razvede.  Ili  da  se uradi  s v e  da  narodi u  BiH - ž e l e    da u njoj žive. Silom se to neće postići. To je valjda jasno - osim onima koji su kilometrima bezbjedno  udaljeni od BiH - a za nju se  bore životima drugih.

Činjenica da trenutno niko nije zadovoljan - bode oči. Iz tog nezadovoljstva, koje se vještački  i ubrzava i jača – u ekonomskoj situaciji koja je katastrofalna za običan narod – nacionalna ugroženost, vjerske razlike, genocid, osveta itd. postaju teme broj jedan. Scenario naše propasti, koji prave veliki i moćni, razvija se etapu po etapu. Tokić izgleda nema pojma o tome( ili zna pa u to ide ne obazirući se na posljedice) ko iza scene gura ovaj nesrećni narod u ponovno krvoproliće, koje neće donijeti nikome ništa dobro.

Pitam se da li je sudbina o kojoj Tokić govori koja je zakucala na vrata BiH (on valjda misli na  Bošnjake), ona u liku ubice koji raketom ubija zarobljenika, ili su to likovi onih što iz pustinje marširaju  pod  crnim zastvama, rušeći pri tome tekovine civilizacija, spomenike stare hiljadama godina!

Pošto Sejfudin to ne shvata ili neće da shvati, ja na kraju ovoga osvrta parafraziram riječi poštovanog prof. dr Envera Kazaza, sjajnog intelektualca, koji nije političar, jer daleko prednjači pameću i vrhunskim obrazovanjem u odnosu na vladajuće  političare, kojima  je  jedino važno koliki  će im  biti računi u bankama, a ne kakvo će zlo nanijeti svom narodu svojim zapaljivim  pričama i lažnim obećanjima - da  bi bilo najbolje da se Sejfudin ponovo posveti  gajenju  gljiva, ili nekoj drugoj grani poljoprivrede. Možda i uspije.

Na kraju, normalan gradjanin u BiH (iako obrazovan i pametan) nije u stanju da događaje povezuje i analizira onako kako ih vidi – zato što se to objektivno ne može. Svjetska politika  koja nas s vremena na vrijeme ubaci u svoj koordinantni sistem crvenim slovima – nije stvar logike. Ona je produkt mislilaca iz sjene sa velikim okom (kao na sceni ovogodišnjeg  EUROSONGA u Beču, uljepšanog Končitom u pozadini) i njihovog kapitala, koji se kroz naše nesreće sve više umnožava. 

Kojima mi, građani BiH,  apsolutno ništa ne značimo.

Pa ni Sejfudin sa zastavama na sred Banja Luke.

Komentari
Twitter
Anketa

Treba li napraviti još migrantskih centara u BiH kako bi se pomoglo vlastima Unsko- sanskog kantona?

Rezultati ankete
Blog