Radmila Trbojević

Situacija je nenadjebiva - Nužda može da promijeni zakon

U ove predpraznične dane trebalo bi da smo bili smireni, puni ličnog pokajanja, duhovnosti da zamišljamo kako će sve biti dobro i kako će se sve riješti na miran način. Trebalo bi znači vjerovati dr. Stevandiću, tj. insistirati da do sukoba ne dođe. On apeluje da se nađe neki srednji put (da nije u međuvremenu postao Budista), mada ga ni sam ne zna, dok tanka crvena linija strpljenja koja nas dijeli od opšteg bunta - postaje sve tanja i tanja. 

Srbima pravoslavcima bio je Vaskrs, a mnogima dolazi Đurđevdan, pa se latih pera da opišem raspoloženje nas običnih građana koji onemoćali od nadanja u bolje sutra, neobične i nesebične brige vlasti za nas koji ne radimo u administraciji, nismo članovi stalnih i ad hoc komsija, nismo parlamentarci, nismo uspješni biznismeni, nismo mogli rezervisati karte za proljećna putovanja - uzeh da bacim na papir i ovaj drugi, vrlo mogući scenario sa “ kukama i motikama“ u rješavanju nagomilanih ekonomskih pitanja.

Što se tiče Vaskrsa, najvažnije je bilo da jaja nisu bila skupa. Pite, pogače, kiflice takođe. Kad je u pitanju pečenica i sarma, kako za Vaskrs tako i za dolazeći Đurđevdan - sasvim je druga priča. Jer, oni kojima slijedi Đurđevdan, predstoji ili da opljačkaju banku, a može i prevoznike para na otvorenoj cesti, ili da, oprosti Bože, prestanu slaviti, što im naravno mrtvi preci ne bi oprostili. Odgovor na ovo pitanje treba potražiti u bankama širom RS u kojima su se ovih dana dizale pozajmice, da bi se koliko - toliko običaj ispoštovao.

Međutim, kad ovi gore opisani dani prođu, kad se sve utiša, kad se otvori Ferhadija, kad započne opšte pomirenje – desiće se ono što mora. Čovjek s početka priče shvata da mu predstoji da vraća deset mjeseci kredit od 1.ooo KM, koji je uzeo uoči slave, a penzija mu je recimo između 250 i 450 KM (ako je i tolika) i mrki pogled mu obuhvata Trg Krajine!

Bojim se da onaj mirni scenario, ona zen-budistička slika i medijacija dr. Stevandića, moje pisanje o eventualnom opštem pomirenju “naših” i “njihovih “, sreći poljoprivrednika koji gone bikove za Tursku, a Turci poruče da bikovi nisu naši nego tuđi, a u njima 1.000 kg (doduše iz Vrha postoji obećanje da će ih primiti), izlaz bi možda i bio da Turci bikove ipak odbiju, a da meso bude ponuđeno na „dražbi„ u RS), o sreći željezničara, o štrajakačima u Parku (oni u Federaciji iskopali sebi grobove, a neki umalo ne skočiše sa krana ili već sa čega ne znam ni sama – ali niko ni ne haje zbog toga, nego su se spremili i otišli da proslave radnički praznik negdje daleko, da se ne bi uznemiravli bespotrebno ovom situacijom. Ovi naši iz Parka još nisu iskopali rake, jer misle da će Predsjednik sa Predsjednicom Vlade ipak naći moment da dodje i pomiluju ih očinski (ona majčinski sa suzama u očima) po glavi. Scenario da će svi na kraju bratski da se poljube na Trgu krajine – i odu na narodno veselje tj. u narodnu kuhinju - sve više i meni samoj, liči na SF - priču.

U međuvremenu, Borenović najavi 100.000 ljudi na Trgu Krajine. Ko zna možda ih opozicija i skupi. Ako bude to što oni najavljuju, Boga mi će biti kom obojci kom opanci. Može li da se desi da bude „ono što biti ne može“ iz vizure vladajućih, prije svega zato što oni znaju je u nama umrlo ono što treba da se digne (mislim na hrabrost) pa da se začuju Volterove riječi parafraziram, ne slažem se s ovim, sa mnogo čime - ali ću do smrti da branim pravo da kažete šta mislite (Izrekao meni nesimpatični Pajtić neki dan, svaka čast!)

Na koncu, možda se rasplet i približava.

Ovaj narod jeste uzimao kuke i motike kada više ništa nije pomagalo. Pitanje je samo čija li će ovaj put „zakukati„ majka. Ako se uključi Lukač, a vođe Saveza se brže bolje povuku - najebaće narod. Da li će se tako i desiti – iskreno ne znam. Ne znaju ni oni što su plaćeni da znaju. Čak najmanje znaju najupućeniji! Nadaju se da neće. Ali, kad ostane samo nada – treba znati da je situacija (VIDI U NASLOVU), što je bila dramtična ,ali puna humora, rečenica jednog našeg prijatelja, advokata iz Sarajeva, dok smo stojeći sa djecom u moru do koljena gledali smrti u oči jednog davnog ljeta u Baškoj vodi dok je požar gutao borove i kuće oko nas.

Oprostite na tom izrazu u naslovu - vi koji ste još stidljivi. Ali baš taj izraz zaslužuje da bude objavljen bez skraćivanja i uvijanja, u svoj svojoj, kad smo mi Srbi u pitanju filozofskoj dubini i nepredividivosti.

Makar i nešto kasnije, vaisitinu vaskrse Hristos! Onima koji slave Đurđevdan - neka bude srećan i blagosloven!

 

 

Komentari
Twitter
Anketa

Treba li napraviti još migrantskih centara u BiH kako bi se pomoglo vlastima Unsko- sanskog kantona?

Rezultati ankete
Blog