Radmila Trbojević

Pojedinci i pojedinke - ili kako ne dati Mektića, jer ga žene vole

Naravno da Pandurevićkina želja da bude ministarka (jer ovo što je sada nije dosta, ona hoće više, mada glumi da neće),  da otjera Mektića   nije t o p  tema, ali meni je od sankcija prema Predsjedniku već  muka, tako da je slučaj Mektić protiv Pandurevićke tema koja me baš privlači. Kako će se rasplesti –vidjećemo. Mislim da Amerikanci više vole Mektića, pa bi on tu imao više šansi, osim ako gđa. Kormak nije… Dobro nisam mislila to što će zlonamjerni pomisliti. Što se tiče pomenutih  sankcija  našem Predsjedniku,   mislim da je on znao šta će da se desi i da je na to bio spreman. Njegova retorika, dakle ono što je g o v o r i  o, sigurno da je iritirala  Federaciju, bar one koji se stalno i uporno javljaju  na medijima – ali ono što je on  r a d i o  nije  remetilo Dejtonski sporazum, niti ga je moglo ugroziti. Drugo je pitanje šta bi bilo kad bi moglo biti – pošto, kako se meni čini nikome nije drago da živi tamo gdje ga smatraju najvećim zločincem svih vremena, odnosno sljedbenikom “po dobru” poznate NDH-a. Budući da ja ne pišem blogove da se svima svidim, jer je to nemoguće -  evo dajem  skraćenu   analizu  situacije koja se dešava:

  1. Mi smo, ako  uzmemo  da  smo  MI -   Milorad Dodik  (kako  ONI  misle) opet krivi za sve.
  2. Ako uzmemo  da  je,  sa stanovišta našega okruženja, ON  - MI   tada nama nema   pomoći. Opet  smo za  sve  krivi mi u RS.
  3. Drugim riječima mi smo naje*..li,  bez obzira  što nas tješe da  mi  nismo ON  i da  RS neće trpjeti zato što trpi  ON. To je kao kad  curi obećate da ćete  je nakon  o n o g  a  oženiti  – a  već ste oženjeni.    
  4. Ali pošto znamo da je, ipak, ON  - Mi, jer  tako misle ONI,  oni  nas   vrebaju kao mačka miša. Ako se samo usudimo da mislimo nešto što nam oni ne dozvole, ili ne daj  Bože nešto pokušamo – vidjećemo, što narod kaže svoga Boga !

Odgovor je da smo mi  taj rušilački elment,  vremenska nepogoda koja prijeti da za godinu- dvije otcijepi,  odvede sebe tj.  nas od BiH  nekuda  dalje, pripoji  Srbe uz  NJEGA, veličanstvenog, koji   zapravo i  ne želi  da  se  mi  s  NJIM    spojimo, i tako  mi, taj ubilački  element želimo  napraviti  nešto  veliko  - s r p s k o . Vrativši  se  u prošlost,  pitam se  zar  nije  s a m o  naša želja   bila da ostanemo u onoj velikoj, svima dobroj  Jugoslaviji, koju danas mnogi s nostalgijom spominju, a koju  nismo   rušili  mi  Srbi kako lažno dokazuju, ali  jesmo bili optuženi za isto. Izgleda da se nama opet  ponavlja  isti  scenario.  Mi  kao  srušismo  zajedničku kuću,  a drugi  sebi  izgradiše i  kuću i okućnicu.

A situacija je da ne može biti bolja u oba entiteta. Iz Federacije je otišlo 300 ljekara, ne znam koliko je naših otišlo u bijeli svijet, od dobra sigurno nisu  napustili ovu čudesnu zemlju, jer nije lako biti stalna meta  priča  o mitu i korupciji – baš  kao da nema onih koji za svoj nerad dobijaju puno više na ovaj ili onaj način. Sasvim prirodno! Poznato je da  samo  jedna  strana  ne  može   snositi  krivicu  u bračnom, pardon, BiH -  sukobu,  osim ako se strane  razdvajaju  sporazumno. To  ne važi  samo kada  je u pitanju  srpska strana, jer samo  RS  ruši  ovaj srećni multientički  brak, napada, pljuje i negira sve što je tako  civilizacijsko. A oni koji   pljuju po Njegošu, Andriću, oni koji blate Branka Ćopića – nikada ni za šta nisu krivi. Ti  novi intelektualci brišu zajedničku istoriju, izmišljaju nove rječnike. Ima ih  koji  u životu nisu  vidjeli Luvr, ili  neki drugi svjetski muzej, nisu sjeli u avion prije nekog, službenog puta,  mucaju i sriču rečenice, koji  od  značajnog, državničkog posla jedino “obradjuju “ stralete u kabinetima. Krivonogi, ostarjeli  generali koji   pozivaju na juriš, a pate od  artritisa  i  herojskih sjećanja,  sa odličnim penzijama na računima  - morali  bi da ućute.  Jer ako ne ućute - njihovi sugrađani ućutkaće  ih sami. Kada? Kad  oni, kao onaj super  momak Mustafa budu morali guliti, mljeti  i  kuvati  šljive i drenjke  i od njih  praviti pekmez  da  prehrane djecu.

Na kraju, ako baš moram birati između Pandurevićke i Mektića – ja  biram  Putina.  Zašto? Sviđa mi se kako ne je* e  nikog  za suvu šljivu. Divim mu se.  Što se tiče našeg sankcionisanog Predsjednika – on zna kako će. EU izgleda nema ništa protiv da on leti po evropskom nebu.  Malo li  je!  On se drži  odlično. Za  njega  nema  zime –  jer  zima je, ma šta ko  mislio o hladnoći januara, ipak pri kraju.                                                                                                 

Komentari
Twitter
Anketa

Smatrate li da je bolje raditi u privatnom ili u javnom sektoru?

Rezultati ankete
Blog